Малог Душана мајка оставила на станици: Умјесто доручка сања хљеб

Брат и сестра Душан (12) и Анђела Љубовић (18) живе у тешким условима у Тителу са баком, у шупи без струје и воде. Дјечак поред тога што иде у школу сакупља гвожђе, лим и дрво на депонији како би зарадио неки динар да имају за живот.

Хуманитарац Марко Николић из Врања посјетио је јуче ову породицу и објавио потресни видео-снимак на свом Инстаграм профилу који је изазвао лавину реакција.

"Мали дјечак, умјесто играчака - копа по ђубришту. Уместо доручка - сања хљеб. Умјесто безбрижног дјетињства – носи терет цијеле породице на својим маленим леђима. На депонији, међу отпадом који сви бацамо... Он тражи живот. Да преживи. Да нахрани своје. Да се не преда. Ово није само прича о сиромаштву. Ово је вапај једног дјетета којег је свијет заборавио. Али ми нећемо. Данас причамо његову истину. Замислите дете које не иде кући послије школе да напише домаћи, већ право на депонију. Мали дјечак, сав блатњав, са рањеним рукама, копа по ђубришту да би пронашао парче гвожђа, комад лима, дрво... Не да би купио играчку. Не да би купио чоколаду. Већ да би прехранио баку. Себе. Старију сестру. Живе без струје. Без кревета. Без сигурности. Али он учи. Иде у школу. И сања боље сутра. Не тражи милостињу - већ шансу. Мали лав у свијету који га је заборавио. И данас… док многи не знају шта ће од вишка… он не зна како да преживи. Ово дијете не смије остати нечујно. Јер његова борба је глас који нас све треба да пробуди", написао је Николић.

Породице убијених траже правду за српске жртве горњег Подриња

Дуле је рекао да мора на неки начин да заради за живот, да му је тешко, али и да се труди да буде добар ђак.

"Морам да зарадим за живот, ја не знам ко је мој тата, моја мама ме оставила на аутобуској станици када сам имао пет година. Много сам плакао и много ми је било тешко. Скупљам гвожђе, лимове, дрва", казао је дечак и показао гдје перу веш и гдје се купају.

Хуманитарац Марко Николић из Врања каже за Курир да је преко једне волонтерке дошао до малишана и да га је његово тешко дјетињство подсјетило на своје.

Познаника 100 пута избо ножем, па спавао поред тијела

"Дуле је за мене већ одрастао човјек, он је мали херој који се бори сваки дан за свој живот. Подсјетио ме на може тешке дане дјетињства када сам се борио да преживим, када нисам ништа имао. Прао сам чаше, мешао малтерда бих зарадио неки динар да завршим школу. Тако и он... Срце ми је стало када сам видио како он, након школе, проводи вријеме на депонији, сакупљајући гвожђе, лим и дрва како би преживео.Иако његова бака Зора прима социјалну помоћ то није довољно за живот. Његова сестра Анђела је почела да ради неки занат у Новом Саду како би помогла. Путује сваки дан. То је једно уредно и васпитано дијете, никада не би рекао да живи у тако тешким условима. Они живе буквално у шупи која је прилијепљена уз клизиште. То сваког тренутка може да се сруши, један дио се већ рушио. Годинама живе без струје, перу ствари у кориту, грију воду. Како бисмо им помогли за почетак ћемо их водити у куповину да дјечак купи шта год пожели.", прича нам Николић.