Лука Сикирић из Вардишта код Вишеграда, један је од најмлађих домаћина и пољопривредних произвођача у Српској. Недавно је напунио осамнаест година, а већ успјешно развија газдинство узгајајући музне краве. У мају је завршио средњу школу и са звањем техничар CNC технологије, нуђен му је посао у иностранству, одлучио је остати у родном крају.
Вардиште, на граници са Србијом од Вишеграда је удаљено двадесетак километара. За осамнаестогодишњег Луку Сикирића, то је одлично мјесто за живот и бављење пољопривредом. Одважност да о земље добије најбоље, с максимом "град хвали, а у селу живи" из године у годину све су видљивији резултати напретка газдинства.
- Углавном мени се допада тај живот и поносан сам што сам овдје и што сам ту одрастао - каже Лука Сикирић.
А, како је одрастао тако је и остваривао своје снове уз подршку оца, мајке и брата. На имању је шест музних крава, двоје телади, бик, овце, свиње. С пунољетством стигло, благо се и увећало. Дуго прижељкивано се и остварило. Поклон од укућана га је посебно обрадовао.
- Купили су ми коња то ми је била жеља одувијек и ове године се остварило - додао је Лука.
По завршетку школе могао је да бира, посао у иностранству или да остане у Српској. Није се двоумио, запослио се у Вишеграду у једној од фабрика гдје ради за шта се и школовао. Задовољан и с послом, али и газдинством. Обавезе су бројне, каже – с добром организацијом све се стиже. Уз оцјену да подстицаји добро дођу, вјерује да ће бити више и подршке пољопривредницима.
- Дају нам подстицаје за музне краве и премије за млијеко општина а и република нам помаже - поручио је Лука Сикирић.
Лука с укућанима, мљекари у Штрпцима код Рудог, свако два дана преда око 150 литара млијека. Уз свакодневни труд, планова је много, приоритет је подићи шталу са знатно већим капацитетом и бољим условима стоку. Најмлађи домаћин, научено од старијих мудро примјењује што описује у неколико ријечи : "Ко ради не боји се глади"!