Када хоби прерасте у потребу, а занимација у инспирацију и озбиљне резултате, тада долази до помјерања сопствених, али и туђих граница, о чему најбоље говори примјер Александра Ђукића. Овај 34-годишњак из Лакташа данас успјешно подиже тежине веће од 700 килограма, а како каже, циљ је да учини оно што на нашим просторима још није забиљежено – жели да својим рукама подигне чак 1.000 килограма.
Иако је од дјетињства своје навике и сваки тренутак посвећивао спорту, ни сам није могао замислити да ће једном помјерати рекорде у поверлифтингу.
“Кад сам престао да се бавим кик-боксом, одлучио сам да нађем нешто ново што ће да ме испуњава. Кренуо сам да дижем тегове, гдје ми је кренуло од самог старта добро и нисам имао неких потешкоћа у дизању већих килажа. Све је кренуло као хоби, као гледање и праћење стронгман такмичења”, започиње Ђукић своју причу за Бањалука.нет.
Данас, на тренинг и припреме одваја неколико часова дневно, што зна бити захтјевно, али како каже, у томе се пронашао.
"Тренинг креће са једним баш дужим загријавањем, гдје мора да се припреме тијело и мишићи за један такав напор. Кад се добро загријем, онда крећем да тренирам зависно од тога шта тај дан радим. Прво крећем са мањим тежинама да мишић проради, па онда постепено повећавам килаже до максималног оптерећења. Тренинг је баш, могу да кажем, тежак, исцрпљујући, али када човјек то воли, онда ништа није тешко. Што се тиче времена, потребно га је јако пуно, а послије сваког напорног тренинга самом организму је потребно да се одмори, опорави, да се мишићи опораве, а све то да би били спремни за сљедећи тренинг. Јако је битно водити рачуна о одмору мишића како би се избјегла повреда", изјавио је Ђукић.
Тежина тегова након подигнутих 100 килограма је само расла, а данас диже већ више од 700 килограма, али ту није крај.
“С обзиром на то да сам већ прије имао спортску подлогу и да сам у тренингу од малих ногу, ишло ми је лако да подижем веће тежине. Прво сам кренуо да радим чучањ са шипком, гдје сам дизао и тежине до 300 килограма. Одлучио сам да покушам да дигнем и нешто веће тежине на машини за чучањ. Кренуо сам са 150 килограма и полако сам дизао до 525 килограма. За неких два мјесеца сам дошао до тежине од 700 килограма, када сам осјетио да могу да дигнем и већу килажу и сада планирам да дигнем и 1.000 килограма”, нагласио је Ђукић.
Код нас, како каже, нажалост, не постоје такмичења у овој дисциплини, али по Европи су свакако заступљена, па се и он нада да ће отићи на једно у скоријој будућности. Ипак, реакције околине свакако не изостају.
"Реакције околине када су чули које тежине подижем биле су позитивне, а доста колега и пријатеља се одушевило, јер нико није имао прилику да види и да доживи у неком нашем окружењу да човјек може толики терет да дигне. Од самих људи који су били ту у том моменту кад сам ја то дизао, па до свих осталих, реакције су биле позитивне и људи су то гледали са дивљењем", објаснио је Ђукић.
У будућности ће покушати остварити неке веће резултате у овој дисциплини, а жеља му је све ово пренијети на млађе генерације.
“Желио бих пренијети ту посвећеност спорту и едукацији о спорту код омладине, као и тренирању, како млађих тако и свих осталих старосних категорија људи. Циљеви су ми да идем преко 1.000 килограма да дигнем, јер мислим да то могу и што је најважније, осјећам да то могу”, истакао је Ђукић.
Ипак, наглашава и да ово све зна бити јако опасно, тако да се не треба упуштати у овакве подухвате без добре едукације и спортске подлоге.
"Јако је опасно, треба доста бити опрезан у сваком смислу те ријечи. Ја сам научио све сам и борим се сам, јер нема пуно особа које могу и које су спремне за тако неке екстремније ствари. Ја сам се доста едуковао кроз читање разне спортске литературе и праћењем самих тренинга. Данас нам је доста тога доступно на интернету и можемо пуно тога да видимо и научимо. Не бих савјетовао да се раде велике тежине кад је човјек сам, јер је увијек потребно да имате бар неког са собом. У овом свему, једна мала грешка може да буде јако опасна и може да нанесе повреде опасне и по сам живот", закључио је Ђукић.
Извор/фото: Бањалука.нет
