Срби 13. јануара славе дочек Нове године по јулијанском календару или православне Нове године, а као и за остале празнике и за овај се везују бројни обичаји.
Посебна важност придаје се трпези, а постоји једно правило од ког домаћице зарад здравља и среће својих укућана никада нису одступале. Како обичаји и налажу, уочи Српске нове године припрема се богата свечана вечера, а укућани са пријатељима и рођацима у весељу чекају поноћ и 14. јануар, познат и као Мали Божић.
Зашто прасетина, а никако живина и говедина
Те вечери на сто се износе разне зимске ђаконије – пршута, сланина, чварци, кисели купус, туршија, ајвар, кајмак, сир и наравно месо. Али оно никако не смије да буде живинско, нити говеђе, већ искључиво прасеће или јагњеће.
А то је зато што се прасе сматра динамичном животињом која се пуно креће, па би и ми тако требало да уђемо у Нову годину.
Не препоручује се да једете живинско месо и говедину јер пилетина и ћуретина асоцирају на прљавштину и сиромаштво, а говедина на стагнацију. Заправо, некада давно наши преци ријетко су јели живину, њу су користили да им носи јаја.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу василицу.
Српска Нова година, позната и под називом Мали Божић, почиње 14. јануара и тада се обиљежавају још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики.
