Лоше економско стање, неимаштина, широка доступност игара на срећу, њихова друштвена нормализација, интензиван и агресиван маркетинг главни су разлози цвјетања коцкарског бизниса у појединим балканским земљама, међу којима је и БиХ.
Каже ово за "Глас Српске" социолог Јадранка Берић коментаришући недавно истраживање часописа "Лансент" које је открило да коцкање постаје све забрињавајући тренд, а поготово у југоисточној Европи и балканским земљама, у којима је све присутније и коцкање малољетника, али и жена.
Према ријечима Берићеве, такозвано коцкарско тржиште изразито је велико у БиХ, а о чему свједоче и многобројне кладионице и салони за игру са слот апаратима који се налазе готово на сваком кораку, али и сами промети и профити који се мјере стотинама милиона марака на годишњем нивоу. Према неким подацима, коцкарски бизнис је само у посљедњих пет година у БиХ био тежак невјероватних 14 милијарди марака.
- Сви желе више новца. Али, то је замка. Нико до сада није побиједио кладионицу, нити од ње имао неке среће. Људи у почетку коцкање доживљавају као једну врсту разбибриге. Онда слиједи фаза када мисле да могу олако доћи до новца, али знамо како на крају то завршава. Људи постају све сиромашнији и улазе у све веће финансијске проблеме - каже Берићева.
Када су у питању узроци, односно шта то тјера некога да из дана у дан оде у кладионицу, Берићева сматра да поред поменутог финансијског аспекта, у том контексту неопходно је сагледати и друштвене, али и психолошке узроке због којих неко посеже за коцкањем као начином суочавања са реалношћу.
- Социолошки гледано, ријеч је о комплексном друштвеном проблему и феномену. Оно је некада било резервисано само за богате, виши сталеж, али оно је данас нешто чему прибјегавају сиромашнији људи. Ова категорија људи кроз коцкање покушава ријешити своје финансијске проблеме. Нажалост, коцкање се и друштвено нормализује. Раније је друштво стигматизовало такве особе, али таквих реакција нема сада у јавности, јер је коцкање постало нешто општеприхваћено. Мислим да велики број људи није ни свјестан негативних посљедица коцкања, те да и због тога недостаје адекватна реакција. У таквом некритичком окружењу, какво је данас код нас у друштву, игре на срећу и коцкање нуде привидну могућност промјене и излаза из свакодневних брига, макар и илузорну. Обично све крене са једном марком. Али марка по марка и врло лако се улази у један зачарани круг из ког је онда тешко изаћи – каже Берићева.
Наводи и да сви они који крену тим путем, врло брзо постају зависници, а зависност постаје све већа сваким одласком у кладионицу и евентуалним добитком и "проласком" неког тикета. Каже и да људи нису свјесни тих лоших навика, али и да када коцка пређу у зависност, то онда поприма и разна девијантна понашања, која онда утичу и на саму породицу.
- Коцкање не уништава само појединца, већ читаве породице, а што онда има негативне посљедице и по само друштво, у цјелини. Многа истраживања су открила да је управо коцка била један од главних разлога развода бракова. Сматрам да би власти требало много строже да дефинишу рад кладионица, да клађење не буде толико доступно, поготово младим људима. Данас је младима преко мобилних телефона и рачунара доступно и онлајн клађење, које нажалост постаје све веће. Али проблем је што постоји јак коцкарски лоби, који врло често не дозвољава било какву рестриктивнију државну политику у овој уносној области – истакла је Берићева.
Малољетници
Према анализи часописа "Лансент", иако је коцкање малољетника илегално, истраживања су открила да је у просјеку 23 одсто ученика узраста од 15 до 16 година пријавило да се коцкало за новац. Оно се дешавало лично или онлајн и укључивало је игре на срећу, као што су слот машине, лутрију и клађење на спортске догађаје. Њихово истраживање је открило и да је све већи број људи који траже помоћ да би престали са овом зависношћу, јер оно доводи до озбиљних здравствених проблема, укључујући финансијски стрес, прекид веза, породично насиље и менталне болести.
