Бјесомучна потрага за бољи животом и богатством преко ноћи, без труда и рада, настављена је и током првих шест мјесеци ове године. Док под теретом поскупљења живот већине грађана постаје све тежи, стотине милиона КМ поново су уложене у покушаје да се предвиди побједник, број голова или жутих картона на некој утакмици или препозна побједник утрке паса или коња.
Према евиденцијама Пореске управе Федерације БиХ, у периоду јануар - јуни 2025. године, приређивачи игара на срећу клађењем остварили су укупан промет у износу 743.089.484 КМ. Полугодишњи промет, у благом је паду у односу на првих шест мјесеци прошле године, када је он износио више од 800 милиона КМ. Подсјетимо, грађани ФБиХ су у 2024. години прокоцкали баснословних 1,6 милијарди КМ.
Подаци по кантонима говоре да највише играча на срећу имају ХНК, гдје је на игре на срећу потрошено више од 149 милиона, затим ТК са 132,9 и КС 122,9 милиона марака. Приход кладионица у СБК износио је 97,5, у ЗДК 81,5, у УСК 66,2, а у ЗХК 45,1 милиона КМ. На дну листе су најмањи и најсиромашнији – Кантон 10, Посавски и БПК Горажде у којима је прокоцкано 29,3, 11,4, односно 6,6 милиона марака.
У првих пола године укупан износ исплаћених добитака је 637.093.219 КМ, од чега је опорезовано само 112.263.394 КМ или 17,62 одсто, с обзиром да се на појединачне добитке до 100 КМ у ФБиХ и даље не плаћа порез.
Пошаст коцкања код нас је све више израженија, каже специјалиста психологије и оснивач Клуба лијечених зависника о коцки – КЛОК из Мостара, др. Марко Ромић. Додаје да је лако схватити зашто у тешкој економској ситуацији све већи број грађана ове земље излаз види у играма на срећу.
- Жедном човјеку треба вода, гладном треба хљеб, ономе који нема треба новац. Наша коцкарско – кладионичарска индустрија и наше власти су се добро потрудили да наши људи, гладни и жедни, који не могу саставити ни десет дана са својом платом, повјерују у илузију. Треба само мало среће и да уложе то што имају и ето рахатлука, ето берићета, богатства. Посебно је опасно што се то сервира нашој дјеци. Она одрастају у амбијенту у којем им на сваком кораку, често познате и врло успјешне особе, поручују с највећих и најбљештавијих реклама да је коцкање нешто добро и паметно. Највеће рекламе у БиХ су рекламе о коцкању, дјеца се возе у аутобусима који су претворени у покретне рекламе кладионица – каже Ромић за "Аваз".
Поражавајућим сматра податак да је на клађење за пола године потрошено 743 милиона КМ, јер је економска ситуација све тежа, а становника ове земље све мање.
- Људи одлазе масовно. У таквој ситуацији испада да су нам најпрофитабилније твртке које се баве коцком. Често размишљам о дјеци тих коцкара, која су свакодневно изложена разним облицима насиља, не добијају оно што би дјеца требала добити у породици – осјећај сигурности, заштите, топлине породичног дома. Не уграђује им се самопоштовање, самопоуздање на одговарајући начин. У многим случајевима ти се бракови распадну и та дјеца бивају уништена од оних који су били најпозванији да помогну њиховом укупном развоју – каже др. Ромић.
