Направљен је помак у здравственом систему, установе су саниране и оспособљене, држава је имала храбрости и финансије, да то уради, а најбитније је да едукујемо млади кадар, каже за АТВ Зоран Алексић, начелник Клинике за општу и абдоминалну хирургију УКЦ Републике Српске.
"Ја сам свједок и био сам на старој хирургији, то је средња медицинска школа у коју се хирургија уселила 1972. године и ми смо прошли оно што није хумано ни за љекаре ни за пацијенте. Собе су биле учионице, а операционе сале су били кабинети. Било је 68 пацијената на два купатила. И ми смо функционисали и издржали. Сад смо добили потпуно нормалне услове, европске, по свим квалификацијама и то не само ми. Него и Фоча, Градишка, Добој... Направљен је помак, установе су саниране и оспособљене, држава је имала храбрости и финансије да их оспособи и да пацијенти се више не осјећају да су у учионици. Успјех чине људи, простор и опрема. Простор и опрему имамо и сад треба да радимо, а то и радимо, то је едукација. Млади желе да уче, знају језике и рачунаре. Они су заинтересовани и способни", каже доктор Алексић у емисији 'Тет-а-теТ са Татјаном Трнинић'.
Доктор Алексић је кроз своју каријеру спасао безброј живота, а један од њих је и живот Милијане Кос, главног и одговорног уредника АТВ-а. Она је овом приликом открила какав је заиста човјек доктор Алексић.
"Успјешан, вриједан, предобар. Мени је херој и не само мени, него знам пуно људи којима је то, и којима је спасио живот и животе њихових најближих. Прије свега један велики човјек и другарчина, а и тако га и зову у његовој Јошавци.
Нема пуно разлике између приватног и професионалног. Он је један страшно осјећајан човјек, знам његову породицу и пролазила сам са њим и његовом породицом, кроз неке, на срећу све лијепе тренутке које су имали, иако знам да је било неких мање лијепих. Такав је када су у питању и његови пацијетни, саживи се са њима, колико му то професија дозвољава да не пређе ону границу и прима то све к срцу.
Највећа врлина му је да је баш један добар човјек који врло често заборави да је љекар, да је пола свог живота посветио учењу и спасавању живота. Он је један добичак, како бих ја то за њега знала често рећи.
То му је и мана. Хоће свима да помогне па иде на све стране, па људи знају да буду зли, па да кажу није могао, није хтио. Ја знам да је свима помогао, био познат или непознат. Не носи се са неправдном, отворено прича о неким стварима о којима неки не би проговорили, нема длаке на језику.
Упознали смо се тако што сам ја завршила на операционом столу. Била сам болесна, хитна операција, Зоран Алексић дежурни. Хвала ти Зоране што си ми спасио живот", порука је Милијане Кос, доктору Алексићу.
Доктор је говорио и о томе колико је било изазовно бити хирург у рату, да ли у медицини има пријатељства, а открио је и ко је његова највећа подршка.
Погледајте комплетну емисију.
