Српска православна црква и њени вјерници данас славе Благовијести —радосни празник који се увијек слави 7. априла, девет мјесеци прије Божића.
На празник Благовијести, који се сматра једним од највећих хришћанских празника, слави се сјећање на "благу вијест", када је арханђел Гаврило објавио Богородици да је Дух Свети одабрао да буде мајка Исусу Христу.
"Силаском Светог Духа на пречисту дјеву" почиње обнова човјечанства, а ријечима архангела Гаврила "Радуј се, Благодатна, Господ је с тобом", отвара се историја Новог Завјета и почиње преображај човјечанства.
Од Благовијести, како се сматра, почиње сјетва жита, а срећан је и за калемљене воћа. Дан послије празника Благовести, Црква слави Светог архангела Гаврила, који је, према записима, задужен за радосне вијести.
На данашњи дан па све до Великог Петка добро је започети неки већи посао (изградња, почетак бизниса, учење), као и доношење већих и важнијих животних одлука које битно мијењају живот.
Према народном обичају, на Благовијести се устаје рано, па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почиње дјевојачком пјесмом.
Дјевојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва, од којих је разбуктавана велика ватра, обично на неком брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегдје, уз младе, и старији. Било је уобичајено да се ватра на ранилу или букари прескаче. Владало је вјеровање да ће, ко прескочи ову ватру, бити заштићен од уједа змије.
Због вјеровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовијести се нису спомињале змије. Уочи Благовијести, дјеца су лупала машицама о гвоздене предмете обилазећи око куће, стаје и тора и викала: "Беж’те змије и гуштери, беж’те змије и гуштери!"
Вјеровало се и да се на Благовијести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. Добро је на овај дан умити се у ријеци или потоку, а Благовијести нарочито славе жене. Оне које желе пород одлазе у цркве и манастире гдје су иконе посвећене Благовијестима и моле се Богородици.
И Благовијести, као и неки други празници, "указују" каква ће година бити. Ако је небо ведро — биће година родна, а људи здрави. Такође, и јесен ће бити позна.
