Српска православна црква 7. априла слави један од најрадоснијих и најзначајнијих празника у години. За овај дан се везују многи обичаји.
Благовијести су један од дванаест највећих хришћанских празника. Према црквеним учењима, архангел Гаврило је тада објавио Богородици да је Дух Свети њу одабрао да буде мајка Исусу Христу, те отуда и назив овог празника: "блага вијест".
Хришћани вјерују да је у том тренутку архангел Гаврило отворио историју Новог завјета ријечима "Радуј се, Благодатна Маријо, Господ је с тобом!". Управо због тога Благовијести спадају у једне од најрадоснијих празника јер је почетком Новог завјета кренуло и спасење читавог човјечанства. Овај празник се увијек слави 7. априла, тачно девет мјесеци прије Божића.
У нашем народу сачувани су бројни обичаји и вјеровања која се везују за овај дан.
Легенда каже да у току ноћи уочи Благовијести отворите сва чула, јер по народној легенди ноћ уочи Благовијести свијетле скривена, закопана блага у земљи, а може да их види само онај који је видовит.
