Српска православна црква данас обиљежава Свете мученике Акиндина, Пигасија и друге с њима.
Они су били хришћани из Персије који су настрадали у вријеме цара Сапора. Прва тројица су били слуге на двору истога цара, али су тајно служили Христу Господу. Када су били оптужени и на суд пред цара изведени, упита их цар, одакле су?
На то они одговорише: "отечество наше и живот наш јесте Пресвета Тројица, јединосуштна и нераздјелна, Отац и Син и Дух Свети, један Бог".
Цар их удари на велике муке, али они све јуначки отрпише са псалмопјенијем и молитвом на устима. За вријеме мучења и тамновања јављали им се анђели Божји више пута, а једном и сам Господ Христос као човјек "са лицем свијетлим као сунце".
Када један од мучитеља, Афтоније, виде чудо, како кипеће олово није нашкодило мученицима, он тада повјерова у Христа и узвикну: "велики је Бог хришћански!", и за то одмах би посјечен. И многи други видјеше и вјероваше.
Тада цар нареди, те зашише у кожне мехове Акиндина, Пигасија и Анемподиста, и бацише их у море. Али, јави се из онога света св. Афтоније са три свијетла анђела, изведе свете мученике на суво и ослободи их.
Елпидифор је био царев велмож који је онда изјавио да је хришћанин и оптужио цара за убијање невиних хришћана, али цар и њега осуди на смрт. И би посјечен Елпидифор и око 7.000 других хришћана с њим. А, она тројица првих мученика су најзад бачени у огњену пећ са 28 војника и са царевом мајком, пошто и ови вјероваше у Христа и тако у пламену предадоше душе своје праведне у руке Господа свога.
