Дванаестог дана фебруара вјерници и Српска православна црква славе Света три јерарха. У календару је овај дан обиљежен црвеном бојом.
Празник Света три јерарха је празник васељенских хришћанских учитеља, богослова и светитеља - Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
На овај празник служе се литургије у славу светитеља који су својим умом, образовањем и начином проповиједања хришћанства превазишли своје савременике, а својим богословљем задужили свеукупно хришћанство заузевши високо мјесто у историји хришћанске цркве, преноси РТВ.
Три васељенска учитеља су били тема великих богословских спорова у 11. вијеку јер су једни уздизали Василија због његове чистоте и храбрости, други Григорија због недостижне висине у богословљу, а трећи Златоустог због чудесне слаткорјечивости и јасноће у проповиједању хришћанске вјере.
Јавни спор је окончан установљењем заједничког празника сва три васељенска учитеља, 1084. године у Цариграду, у вријеме цара Алексија и Комнена па се од тада Света три јерарха славе увијек 12. фебруара, односно 30. јануара по јулијанском и богослужбеном календару СПЦ.
Према предању, светитељи су се јавили у сну епископу евхаирском Јовану, прво сваки засебно, а потом заједно, поручивши му да су "једно у Бога", да у њима нема ништа противрјечно и савјетујући га да им напише заједничку литургију и одреди заједнички празник.
На овај празник СПЦ слави светог Василија Великог као реторичара, филозофа и писца светих литургија које се служе 10 пута годишње на велике православне празнике.
Свети Григорије Богослов се прославља као епископ у Цариграду који је 12 година управљао црквом утврђујући православље, а свети Јован Златоусти као велики бесједник и тумач Светог писма који је својом рјечитошћу и јасноћом мисли превазишао све грчке реторичаре.
Света три јерарха уживају велико поштовање у српском народу гдје су од давнине еснафска слава металаца.
Православни грчки народ их сматра не само црквеним, већ и националним и школским празником.
Сваки од ових црквених отаца празнује се посебно у истом мјесецу - Свети Василије Велики 1. јануара, свети Георгије Богослов 25. и свети Јован Златоусти 27. јануара, по јулијанском календару који поштује СПЦ.
Према вјеровању, штите људе и животиње од мразева и злих вјетрова. По вјетровима који данас дувају прогнозира се како ће бити вријеме у току године. Вјерује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни вјетар, а да "сјеверац" доноси лошу годину с хладним временом. Источни вјетар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млијека. Ако вјетра нема, чека нас богата година. Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у дувачке инструменте.
.webp)