"Зовем се Милан Митић. Вратио сам се из предворја смрти. Имам потребу да говорим о томе. Стално и непрекидно. Као да моје ријечи могу да сачувају нечији живот. Вјерујем да имају ту моћ. Ја више не могу да помогнем себи, али могу другима. Ако и један живот буде спасен - вриједи и вриједило је. Кажете једном се живи, ја кажем не! Сваки дан се живи, а само једном се гине".
Овим ријечима започиње своју исповијест Милан Митић, мушкарац из Пожаревца, који је међу ријеткима који су преживјели тешку саобраћајну несрећу возећи мотор без кациге и у стању тешке алкохолисаности.
Кажу да је "1 у 10 милиона“ оних који су успјели да преживе и опораве се од озбиљних повреда које је претрпио. Након што му се живот драстично промијенио, одлучио је да подијели своју причу са другима у нади да ће његове ријечи сачувати нечији живот.
"Живио сам веома брзо, нисам желио да пропустим ниједан тренутак. Био сам динамичан и уживао у свим дешавањима, без обзира на то да ли су била добра или лоша. Волио сам да будем у центру пажње, сматрао сам себе градским мангупом, увјерен да ми се не може догодити ништа лоше“, истиче Митић.
Међутим, све се промијенило 22. августа 2010. године када је, под утицајем алкохола, сјео на мотор. Та августовска ноћ заувијек је промијенила његов живот.
"Те вечери, непосредно прије несреће, изазвао сам проблем у кафићу, под дејством велике количине алкохола. Сједио сам са пријатељем који ме је наговарао да кренемо кући, али нисам имао намјеру да идем. Како бих избјегао расправу, одлучио сам да га одвезем. Планирао сам да се потом вратим у кафић и ријешим ситуацију која је већ започета“, прича саговорник портала "Нова".
Умјесто тога, завршио је у болници, превезен колима Хитне помоћи у веома тешком стању.
"Стигли смо до мотора који сам тада возио, Јамаха Р-1, али нисам могао да га упалим. Сада схватам да је то био Божији знак, али моја упорност је угушила ту опомену. Натјерао сам друга да гура мотор и коначно сам га упалио. Дао сам му кацигу, јер сам имао само једну. Журио сам да га одвезем до куће, возио сам 170 километара на час", објашњава Милан, присјећајући се те кобне ноћи.
При великој брзини, Милан је ушао у благу кривину, изгубио контролу и ударио у ивичњак. На том мјесту налазила се продавница с тријемом, а када је пао с мотора, главом је поломио све три греде које су подржавале тријем. Његов друг је, захваљујући кациги, преживио са озбиљним, али не и животно опасним повредама, док је Милан са тешким, по живот опасним повредама превезен у Београд.
"У болницу сам стигао без свијести. Идентификовали су ме као Н.Н. лице од 45 година, иако сам тада имао само 22. Био сам изобличен због повреда. Готово да нисам давао знаке живота, имао сам велике рупе у лобањи, а дијелови греде су вирили из мене. У болници у Пожаревцу су мојим родитељима рекли да пожуре за Београд, ако желе да ме виде још једном живог. Лежао сам у коми пуних 40 дана“, каже Митић.
Милановим родитељима тада је речено да је у веома тешком стању и да уколико се пробуди из коме, вјероватно ће остати биљка. Ипак, успио је да надмаши све суморне прогнозе и пробуди се из тог тешког периода. Данас дијели своје искуство с младима, фокусирајући се на едукацију о безбједној вожњи. Његова порука садржи важно упозорење за нове генерације.
"Пробудивши се из коме и сагледавајући све што сам прошао, осјетио сам унутрашњи позив да подијелим своје искуство. Поручујем свима, посебно младима који теже доказивању, да никада не сједају за волан након конзумације алкохола или психоактивних супстанци. Вожња у таквом стању може заувијек промијенити њихов живот или живот некога ко им се нађе на путу. Апелујем да се алкохол никако не мијеша са било којим превозним средством, чак и са бициклом, а посебно са возилима која покреће мотор. Треба поштовати дозвољене брзине, а мотористи и бициклисти увијек треба да користе кациге“, поручио је он.
