Шест година након што је напустио родну Босну и Херцеговину, Армин из Живиница живи живот о којем многи могу само сањати.
Своју авантуру започео је "трбухом за крухом" одласком у Њемачку, а данас је власник милионски вриједне куће (1.200.000 евра), али пут до успјеха био је све само не обичан.
"У Босни нисам радио ништа озбиљно, живио сам од дневница. Никада нисам био пријављен у фирми", присјећа се Армин, који је у Њемачку први пут дошао као студент.
Тамо је почео скромно, одржавајући аутомобиле, бавећи се дубинским прањем и сличним услугама. Међутим, његова животна прича доживјела је преокрет када је одлучио да пронађе простор за посао, одржавање аутомобила којим се и данас бави.
.webp)
Као млад отац, Армин је тражио већи стан, али с том жељом појавила се и идеја о покретању властитог бизниса.
"Размишљао сам о томе како бих могао комбиновати рад и становање. Требала ми је кућа с гаражом. Тражио сам, али све је било прескупо", признаје.
Кључни тренутак догодио се када је случајно налетио на оглас за кућу с гаражом.
"Нисам имао ни новца ни разрађен бизнис, али нешто ме натјерало да позовем човјека који је изнајмљивао кућу", прича Армин.
Супруга није могла вјеровати да се уопште одлучио назвати, знајући у каквој су финансијској ситуацији. На разговор је дошао са само једном фасциклом.
"Рекао сам човјеку да немам фирму, али имам идеје. Био је у шоку. Након три дана звао ме и рекао да сам у ужем кругу за најам", препричава Армин.
Власник куће, који је и сам био у сличној ситуацији, одлучио му је дати прилику.
"Дао ми је кућу и рекао: 'Почни, па ћемо видјети.' Тражио је пет хиљада евра одмах, а најамнину унапријед за два мјесеца. Звао сам оца, посудио новац и дао човјеку", присјећа се Армин.
Први кораци нису били лаки.
"Уселио сам се у кућу без иједне сијалице", каже Армин.
Уз помоћ пунца, који је послао намјештај, и властитим трудом, опремио је гаражу и започео посао. Власник куће помогао му је и слањем првих муштерија.
"Било је тренутака кад није било посла, али власник ми је дао дозволу да изнајмљујем дио куће. Тако сам додатно зарађивао", објашњава Армин.
Када је коначно одлучио купити кућу, шокирала га је цијена.
"Предложио сам уговор без банака – да исплаћујем њему директно. Да сам дигао кредит, никад га не бих вратио", каже Армин, закључујући своју причу о упорности и невјероватној срећи: "Ништа није немогуће".
