Према процјенама Уједињених нација за 2100. годину, већина европских земаља доживјеће драстичан пад броја становника у поређењу са 2025. годином.
У обзир су узете стопе фертилитета, морталитета и миграције, а процјене показују да ће само неколико европских држава тада имати више становника него данас.
Посебно забрињава предвиђање за Босну и Херцеговину. Овој земљи се предвиђа пад становништва од чак 56%, што представља један од највећих падова на цијелој листи.
Хрватска се такође налази међу демографски најугроженијим државама, са предвиђеним падом броја становника од 44% до краја вијека. Сличан губитак предвиђа се за сусједну Србију (-45%), док Црна Гора губи 38%.
Пад становништва очекује се и у Словенији (-23%), Сјеверној Македонији (-48%) и Албанији, која је са -57% једина “лошија” од БиХ од земаља из окружења.
Највећи пад предвиђа се у источној Европи, при чему Украјина губи чак 61% становништва. Слиједе Молдавија (-50%), Литванија (-57%), Летонија (-50%), Пољска (-49%)…
Пројектовано да ће на крају вијека популација Луксембурга нарасти за 10%, а Шведске и Велике Британије за 7%. Раст становништва очекује се и у Француској (+3%) и Швајцарској (+2%), док би у Републици Ирској требао остати отприлике једнак данашњој бројци.
Ови подаци наглашавају ургентну потребу за новим демографским политикама, посебно у земљама са највећим падом. Европска унија и поједине државе чланице све више разматрају мјере за подстицање рађања, повратак исељеника и контролисану имиграцију.
.webp)
