Кисељачане и Фојничане сутра очекује несвакидашњи окршај за који су се, како кажу, припремали цијелу годину.
Ријеч је о ускршњем турниру у туцању јаја који, иако не доноси готово никакву финансијску награду, побједницима пружа много више – право да се хвале цијелу годину и провоцирају чланове поражене екипе.
Ријеч је о традицији која траје већ 25 година, а да је то један од најжешћих ривалстава у овом дијелу Босне и Херцеговине, најбоље знају Здравко Бошњак и његов зет Драган Марковић. Пунац Бошњак наступа за екипу Фојнице, док је зет Марковић капитен кисељачке екипе, преноси "Фена".
Иако припреме трају читаву годину, уочи Ускрса интензивирају се, баш као и односи унутар породице који, како обојица кажу, поприме облик својеврсног "ратног стања".
"Тај ривалитет не могу описати, толико се затегло и код нас и код њих. Од краја рата сваке године организујемо турнир – једно вријеме Кисељачани су били бољи, али задњих година ми смо успјешнији. Нема ту велике новчане добити, али право да се хвалиш као јачи и бољи цијелу годину – то је непроцјењиво. Свако воли побиједити. Пред турнир ми је зет непријатељ број 1. Унуку покушавам наговорити да украде неколико јаја од тате, а она ми каже: ‘Паметан си ти, ми од тебе крадемо и носимо тати’. Пошаље дјецу да ми краду јаја, па их ја сакријем“, прича кроз смијех Бошњак.
Све то потврђује и његов зет, који признаје да му је пунац до Ускрса "непријатељ број један“.
"Истина је – до Ускрса не причамо. Послије празника је све нормално. У обје екипе сам непожељан због пунца – моји Кисељачани мисле да сам убачени елемент јер су ми и жена и мајка из Фојнице. Пунац је некад имао боља јаја, али сад сам га претекао. Волим украсти јаје, признајем, али само оно које вриједи. Кад се пунац окрене, ја замијеним јаје“, додаје Марковић.
Обојица узгајају властите кокошке, годинама пажљиво биране како би носиле најтврђа јаја.
"Јаја набављамо и из других дијелова бивше Југославије, али највећи је гушт побиједити с властитим јајима. Ипак, мислим да су наши крајеви најјачи кад су у питању тврда јаја. Кокоши не пуштамо ван до Ускрса да би јаја била што тврђа. Како их узгајамо – то је тајна коју нико не открива“, каже Бошњак.
Процјењују да се само за овај турнир потроши неколико хиљада јаја, а у ову несвакидашњу "дисциплину“ укључени су и млађи нараштаји. Тако је Клаудија Марковић, Драганова кћерка, већ с 14 година освојила неколико турнира у туцању јаја.
"Процјењивати јаје научила сам од дједа и тате, данас чак и њима помажем. Прошле године учествовала сам на више турнира и неке освојила. Тата и дјед понекад подмећу један другом, али ја не желим красти – најрадије бих та тврда јаја задржала за себе“, рекла је Клаудија.
