У Хрватској је прошле године рођено 32.170 дјеце, најмање од 1991. године, наводи се у извјештају Хрватског завода за јавно здравство о природном кретању становништва у 2023. години.
Више од три деценије (1991) Хрватска се убраја у ниско наталитетне земље, с тим да је лани рођено најмање дјеце у том периоду. У 1997. године рођено је 55.501 дијете, 2000. било је 43.746 новорођених, а од 2013. и уласка Хрватске у ЕУ тај је број пао испод 40.000 и наставио се континуирано смањивати.
Лани је у Хрватској пао и морталитет, било је 51.275 умрлих, 5.704 мање у односу на 2022.
Стопа природног прираста била је негативна и износила је -5,0, односно било је 19.105 више умрлих него рођених.
Негативни природни прираст имају готово све жупаније, с тим да је најгоре у Личко-сењској, Приморско-горанској и Карловачкој, а најбоља је ситуација у Међимурској жупанији.
Посљедњих десет година стопе укупног фертилитета у Хрватској крећу се у распону од 1,3 до 1,5.
У Хрватској се већ низ година биљежи пораст броја порода након тридесете године живота што се може повезати с друштвеним промјенама - продужењем школовања, каснијим запошљавањем, немогућностима рјешавања стамбеног питања, али и промјеном става према формирању породице.
Очекивано трајање живота у Хрватској за три је године краће од ЕУ просјека - лани је у Хрватској оно за оба спола била 78,6 година, а у ЕУ то је 81,5 година.
Према подацима Еуростата, за мушкарце очекивано трајање живота порасло је са 74,6 на 75,4 година, док се за жене биљежи пораст с 80,8 година на 81,8 година.
