Високи представници су се у континуитету грубим интервенционизмом мијешали у правни и политички живот Републике Српске и БиХ, те су доношењем нових и измјенама постојећих правних аката битно мијењали уставом утврђене принципе подјеле надлежности, наводи се у информацији о рушењу Устава БиХ, мјерама и задацима у циљу заштите Устава БиХ.
У информацији, која ће бити на данашњем дневном реду посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске, наведено је да је у Републици Српској наметнуто око 260 одлука којима су високи представници доносили или мијењали/допуњавали законе, Устав, смјењивали изабране функционере и остало.
"Високи представник, односно његова Канцеларија, дјелује као посебан апарат широких и непрецизно дефинисаних овлаштења, а притом не сноси никакву правну одговорност. Стога се може рећи да је узурпацијом овлаштења постао посебна, суверена институција у БиХ, а не институција међународне заједнице која је дужна да у БиХ олакша примјену цивилног дијела Општег оквирног споразума за мир", констатује се у овом документу.
Посљедица узурпације овлаштења је чињеница да су у органу високог представника три врсте власти уједињене.
"Високи представник сам тумачи своје норме о својим овлаштењима, а подсјетићемо да првобитно, приликом образлагања својих одлука, није чак ни наводио правну основу за своје дјеловање. Амбијент правног насиља неизабраних лица кроз наметање одлука и коришћење бонских овлашћења неминовно значи пропадање владавине права у БиХ и апсолутно удаљавање од европских вриједности којима БиХ треба да тежи", истиче се у информацији.
Подсјећа се да је функција високог представника за БиХ успостављена 1995. године Анексом 10. Дејтонског споразума који се односи на цивилну примјену споразума, те је прописано да ће се именовати високи представник у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН.
Сви високи представници за БиХ именовани су релевантном одлуком или резолуцијом Савјета безбједности УН, што није случај са Кристијаном Шмитом, који није добио сагласност Савјета безбједности.
"Дејтонски споразум као међународни мировни уговор је предвидио процедуру именовања високих представника у БиХ, из чега слиједи да признање Кристијана Шмита као високог представника у БиХ од одређених домаћих и међународних субјеката представља грубо кршење међународног мировног уговора", истиче се у информацији.
Додаје се да су посредством такозваних бонских овлашћења високи представници наметали законе, мијењали уставе, смјењивали изабране функционере и особе које обављају јавну службу.
Напоменуто је да, иако су овлашћења високог представника таксативно наведена у Анексу 10, закључцима ад хок тијела Савјета за имплементацију мира, који није дејтонска категорија, и њиховим погрешним тумачењем високи представник присваја додатна овлашћења што је алсолутно нелегално и представља грубо кршење Дејтонског мировног споразума.
"На тај начин, коришћењем овлашћења која немају правни основ, донесено је мноштво амандмана на Устав Републике Српске чиме је високи представник, практично, на себе преузео и вршење уставотворне власти. Тиме је постао појединац који је у својој личности сјединио извршну, законодавну и судску власт, што је невиђено и незапамћено у свијету модерне демократије и владавине права", наглашава се у информацији.
У овом документу се истиче да су на основу бонских овлашћења, иако правно непостојећих, високи представници постали креатори уставног поретка и законодавци који обликују и државно уређење БиХ.
Уставни суд БиХ слаби аутономију ентитета
Уставни суд БиХ, умјесто да штити Устав БиХ од повреда, под контролом двоје бошњачких и троје страних судија пружа подршку свим деструктивним факторима и користи сваку прилику да ослаби уставом гарантовану аутономију ентитета и конститутивност народа унутар дејтонске БиХ.
"Уставни суд БиХ као институција успостављена Дејтонским мировним споразумом, чија је надлежност да одлучује о сагласности општих аката са Уставом БиХ, потпуно је недосљедан у властитој пракси и нема јединствен став, односно мишљења судија су неријетко супротстављена и различита, те политички детерминисана", истиче се у информацији о рушењу Устава БиХ, мјерама и задацима с циљем заштите Устава БиХ.
Уставом БиХ прописан је састав Уставног суда БиХ, односно да се састоји од девет чланова, да четири члана бира Представнички дом Федерације БиХ (ФБиХ), а два члана Народна скупштина Републике Српске, те да преостала три члана бира предсједник Европског суда за људска права након консултација са Предсједништвом БиХ.
"Прописано је да је мандат судија именованих у првом сазиву пет година, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија, да ће судије које ће бити именовани након првог сазива служити до навршених 70 година живота, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија", подсјећа се у информацији, коју би данас на посебној сједници требало да разматра Народна скупштина.
Уставом БиХ је прописано да за именовања која се буду вршила након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина БиХ може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира предсједник Европског суда за људска права.
За разлику од готово сваког уставног суда у свијету, поступак у Уставном суду БиХ није уређен законом о Уставном суду, нити другим законом који доноси законодавни орган, него Правилима о раду Уставног суда БиХ која је сам донио и сам по потреби мијења.
"Чињеница да једна институција функционише и дјелује примјеном правила која сама доноси, без икаквог вида контроле или барем сагласности или обавезе прибављања нечијег, било чијег, мишљења, у вријеме парламентарне демократије, се чини као заоставштина средњег вијека, као непостојећа појава", наглашава се у информацији.
При томе правила која Уставни суд мијења не односе се на питања организације рада, него на суштинска питања функционисања и одлучивања којима се Суд упустио у измјену одредби Устава БиХ.
Измјенама правила, која Уставни суд самостално и произвољно мијења, без представника једног од конститутивних народа у БиХ, прописано је да се мандат за рад судија може продужити, иако је Уставом БиХ утврђена добна граница за рад до навршене 70 године.
Такође, кворум за одлучивање је уставна категорија, а иста је измјенама правила Уставног суда БиХ промијењена, што је пораз владавине права и јасна антидејтонска и антиуставна порука Венецијанске комисије.
"Управо наведени парадокси, супротни принципима владавине права, један су од кључних аргумената да се у БиХ, законодавном процедуром у Парламентарној скупштини БиХ, усвоји закон о Уставном суду БиХ. Ова идеја наилази на опструкције свих којима иде у прилог постојеће стање и рад Уставног суда БиХ", пише у информацији.
У Уставу БиХ постоји основ за доношење закона о уставном суду, који предвиђа да пет година након његовог ступања на снагу стране судије у Уставном суд БиХ буду замијењене држављанима БиХ, а тиме би и испунила стандарде ЕУ, односно један од 14 кључних приоритета европских интеграција "рјешавање питања међународних судија".
Замјена страних судија домаћим судијама један је од кључних приоритета за европске интеграције БиХ стога Република Српска снажно подржава активности на рјешавању овог питања и успостављање потпуног суверенитета БиХ, што укључује затварање ОХР-а и окончање крајње штетне улоге страних судија у Уставном суду БиХ.
Истински функционално правосуђе у БиХ у складу са стандардима ЕУ не може бити успостављено без рјешавања овог питања, односно без усвајања закона о Уставном суду БиХ, нити се напредак БиХ на европском путу може очекивати у пуном капацитету без рјешавања ова два приоритетна питања.
"Одлукама Уставног суда БиХ нарушен је принцип владавине права, те у БиХ више не постоји заједнички уставни систем, већ парцијалан, зависан од поднесених захтјева или ставова овлаштених подносилаца захтјева и њихове политичке улоге", наводи се у информацији.
Циљ поступка, рушење Устава Српске у уставног поретка БиХ
У Суду БиХ води се монтирани и политички мотивисан судски процес против предсједника Републике Српске Милорада Додика и в.д. директора "Службеног гласника" Милоша Лукића, чији је циљ рушење Устава Српске, а тиме и уставног уређења БиХ, наводи се у информацији о рушењу Устава БиХ, мјерама и задацима у циљу заштите Устава БиХ.
Монтирани и политички мотивисани процес против Додика и Лукића води се јер су спроводили Устав и законе Српске, односно вршили своја уставна и законска овлаштења.
"У овом судском процесу, Тужилаштво и Суд БиХ су се злоупотребом својих законских надлежности у потпуности ставили у службу нелегалног и нелегитимног њемачког дипломате Кристијана Шмита и умјесто спровођења Устава БиХ и закона које су донијела надлежна законодавна тијела, примјењују наметнути закон који не може имати правну снагу", истиче се у информацији.
Наметнути закон не може имати правну снагу јер је донесен од лица које није изабрано у складу са предвиђеним процедурама потребним за избор високог представника и у случају да су задовољене одредбе Анекса 10, које се односе на именовање високог представника у БиХ, он нема права да намеће законе по Дејтонском мировном споразума.
Иако су бројни домаћи и међународни стручњаци указивали на беспредметност оптужнице против Додика и Лукића, Тужилаштво и Суд БиХ су наставили са поступком, оптужница је потврђена и поступак настављен, на изненађење великог броја стручне јавности.
Све ово не улива вјеру да је могуће пред Судом БиХ провести објективан поступак, заснован на закону.
"Процесуирање Додика и Лукића због објављивања закона које је усвојила Народна скупштина Републике Српске представља апсурд који јасно показује стање у којем се налази правосудни систем БиХ и сама БиХ", наглашава се у информацији, коју би данас на посебној сједници требало да разматра Народна скупштина Републике Српске.
Правосуђе БиХ, односно Тужилаштво БиХ и Суд БиХ ставило се у службу остваривања циљева појединаца и дијела међународне заједнице.
"Против институција Републике Српске води се политички монтиран процес, а при томе се занемарују чињенице да је предсједник Републике Српске уставна категорија, да је Додик изабран вољом народа на непосредним и општим изборима, да је поступао у оквиру Уставом и законом прописаних овлашћења", подсјећа се у информацији.
Чињеница да је уопште дошло до овог поступка отклања све дилеме у погледу професионализма и интегритета правосудних институција на нивоу БиХ, јер да постоје до овог поступка не би ни дошло.
Умјесто тога била би покренута истрага против њемачког дипломате Кристијана Шмита у свјетлу његовог неуставног, нелегитимног и нелегалноог дјеловања и штете коју наноси БиХ.
Поступком у Суду БиХ срушена је владавина права и правни поредак, као и начело правне сигурности као једно од темељних аспеката владавине права и које штити и Европска конвенција о људским правима и основним слободама.
У информацији се наводи да се поставља питање шта и ко је сљедећи у овој земљи, јер се због обављања свог посла и извршавања своје дужности сваки грађанин Републике Српске може наћи на њиховој оптуженичкој клупи.
Суђење Додику и Лукићу је суђење Републици Српској, њеним институцијама и њеној уставној позицији у БиХ, са намјером да се Српска потпуно развласти и ослаби до нивоа на коме би њено постојање изубило сваки смисао, а тиме и слово Дејтонског споразума.
Све је ово довело до дестабилизовања дејтонске БиХ чији се не само напредак већ и опстанак на овај начин доводе у питање и то од оних који се наводно залажу за снажну и независну БиХ.
Република Српска, која се непрекидно залаже за мир и стабилност, као један од два ентитета који чине БиХ, потврђује пуну посвећеност Дејтонском мировном споразуму, укључујући Устав БиХ, као и наставку напретка БиХ на путу регионалних и европских интеграција.
Република Српска потпуно поштује суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак БиХ и инсистира на поштовању и спровођењу слова Дејтонског споразума.
"Уколико правно насиље над Републиком Српском не престане, те не буде политичке воље и међународне подршке да се БиХ врати на основе и трансформише у државу у којој се поштују Дејтонски устав и закони, Српска је дужна без одлагања предузети мјере са циљем заштите своје дејтонске позиције кроз искључиво политичка и правна средства", закључено је у информацији.
Посебна сједница Народне скупштине биће одржана данас у 17 сати.
