У борби за голи живот 1992.године Алекса Драгићевић је из Пребиловаца кренуо у Невесиње. 2015.се вратио. На срећу проблема није имао, живи у миру.
"Читава парохија наша броји 220 Срба, мала заједница, нас нико овдје не дира, вјероватно нисмо никоме можда ни пријетња, тако да имамо ту неку сарадњу са локалним властима у Чапљини”, каже Алекса Драгићевић, повратник у Пребиловце.
Повратницима у српска села у ФБиХ је живот након повратка испуњен изазовима. Недостаје много тога како би се живот вратио у првобитно стање. Рад на инфраструктури и економском оснаживању повратника у овом моменту је најпотребније овим људима.
„Кључно је у кантонима гдје су Срби већина као што су Дрвар, Грахово, Гламоч, Петровац, обновити путеве, електромрежу и направити водовод и имамо насељена мјеста гдје су Срби већина у Херцеговачко-неретванском кантону око Мостара и тим људима треба помоћи“, истакао је Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
У неким заједницама у ФБиХ у које су се вратили Срби провокације ни скоро три деценије послије не престају. Вјерски објекти и гробља најчешће су на удару. Нису поштеђени ни људи.
„Наставља се пракса напада на објекте СПЦ и православна гробља, практично једном мјесечно долази до напада на српска гробља, као и физички напад на Србе, таква је ситуација да је довољно да дођете са ћириличним натписом у Сарајево и да будете нападнути“, изјавио је Радановић.
Владе Републике Српске и Србије већ у многоме помажу Србима у ФБиХ. У том смјеру треба ићи и у будућности, јер Срби морају да знају да, гдје год се налазили, нису сами и да могу да рачунају на помоћ како би животе наставили на огњиштима на којима су настали, кажу из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.
