Лејла Залихић и њена кћерка Асја (13) из Доње Јабланице бјежале су од приземља до трећег спрата, али за мање од 20 минута и ту је вода дошла до плафона.
На срећу, преживјеле су, а прича о њима током протеклих дана је обишла регију. Како Залихићева истиче, кућа се, те ноћи, затресла.
“Кућа је се једном затресла, други пут и трећи пут ми смо заједно с кућом пали. Мене је вода носила, не знам, ишла сам у круг и како сам ишла у круг тако сам зрака узимала”, истакла је Лејла Залихић.
Асја Залихић, Лејлина тринаестогодишња кћерка, истиче да је чула да се неко дере.
“Дере се у помоћ и дозива моје име. Ја сам мислима, нема нико други осим маме или мог бабе”, каже она.
Затим је, како прича Лејла упитала Асју да ли је то она на шта јој је кћерка потврдно одговорила.
“Ја сам ту добила неку снагу и између тих дрва сам заронила доље. Ударало ме је у главу, дошла сам некако до ње. Она је сва била црна од хладноће”, присјећа се Залихићева.
Асја истиче да је узела дрво и ставила испод себе.
“Ја сам узела неко дрво, ставила сам испод себе да не бих морала да пливам, само сам плутала на томе. У међувремену је било свануло, па смо могли да видимо. Онда смо ишли горе кроз шуму, пењали се, киша ударила, хладно, ужасно”, говори она.
Ал Џазира је разговарала са још једним становником овог мјеста. Кућа Кенана Масла у Доњој Јабланици прва је до магистрале.
“Како је ишло блато, држали смо врата, али већ је кроз кухињски прозор пробило, тако да је врата од дневног боравка и кухиње пробило. Туда је блато ишло све негдје до прса, само су рекли мајци ‘не излази’. Ту негдје до прса дошло блато и само је онда пукло све”, рекао је Масло.
За мање од пола сата почела је борба за живот и смрт.
“И онда је била само борба за живот. Негдје испливавам, немам појма гдје сам био десетак секунди, како нас је то носило. Само сам се једном пронашао неких 70 метара испод куће близу комшије Мунира, на ливади”, рекао је Кенан Масло.
