Република Српска наставља да подржава Дејтонски споразум и инсистира на досљедној примјени његовог изворног текста, а то укључује и подршку суверенитету и територијалном интегритету БиХ, као и Устав БиХ, те апсолутно нема план за отцјепљење од БиХ, истакнуто је у 33. извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.
У овом документу се наводи да Република Српска само тражи да врати надлежности које јој по јасним одредбама Устава БиХ припадају, те с правом захтијева да и остали актери у БиХ, као и стране владе, поштују међународне обавезе из Дејтонског споразума и дјелују у правцу његове имплементације.
"Република Српска сматра да се актуелна политичка криза у БиХ може ријешити једино разговором, у доброј вјери, између водећих политичких представника сва три конститутивна народа, при чему темељ преговора мора бити прихватање Дејтонског споразума, укључујући Устав БиХ", додаје се у Извјештају, који је усвојила Влада Републике Српске.
Наглашава се да је Република Српска спремна да такав разговор почне одмах и без одлагања, те поздравља помоћ партнера БиХ из међународне заједнице да до њега и дође.
У првом дијелу Извјештаја истиче се да се континуирана подршка Републике Српске Дејтонском споразуму односи и на њену непоколебљиву опредијељеност да се сви политички проблеми у БиХ рјешавају искључиво мирним путем.
"Република Српска и њено руководство одлучно позивају на мир и искључују сваку употребу насиља. Република Српска такође блиско сарађује са мисијом ЕУ ЕУФОР Алтеа у БиХ и чак подржава повећање броја припадника ових снага да би се грађанима БиХ пружило додатно увјерење да мир у земљи неће бити угрожен", истиче се у Извјештају.
У документу се напомиње да су у деценијама након потписивања Дејтонског споразума до данас, узастопни високи представници, уз подршку бошњачких политичких странака, водили су континуирану кампању са циљем рушења дејтонског компромиса и остварења бошњачког ратног циља - унитарне државе под доминацијом Бошњака, којом се управља из Сарајева.
Да би постигли ове циљеве, високи представници су, без икаквог правног основа и супротно најосновнијим принципима међународног права, одбацили демократски уставни поредак БиХ и државом управљали посредством аутократских одлука, без икакве контроле.
"Институције правосуђа у БиХ, које би требало да буду чувари владавине права, налазе се под утицајем спољних актера и упорно игноришу очигледну неуставност владавине одлукама и централизацију надлежности у Сарајеву", наводи се у Извјештају.
Из Српске подсјећају да је Дејтонски споразум из 1995. године окончао рат у БиХ и успоставио демократску уставну структуру, која је постављена тако да сваком од три раније зараћена конститутивна народа у БиХ - Бошњацима претежно муслиманима, Србима претежно православним хришћанима и Хрватима претежно римокатолицима – улије повјерење да неће пасти под доминацију једног или више других народа.
Напомиње се и да су током рата у БиХ Бошњаци настојали да успоставе централизовану државу без ентитета и механизама заштите конститутивних народа, а Срби су се борили за независност.
"Дејтонски компромис, иако није у потпуности испунио тежње ниједног народа, ипак је успоставио - путем Анекса 4, којим је утврђен Устав БиХ – федералну и консоцијативну структуру која је омогућила одржив мир и функционалну заједницу три народа, међу којима и даље постоји дубоко узајамно неповјерење", додаје се у Извјештају.
У овом документу се истиче да је Устав то постигао тако што је све надлежности, осим неколико тачно наведених, дао ентитетима и увео консоцијативне механизме, као што је трочлано Предсједништво, којима се штите интереси свих конститутивних народа понаособ.
