Министар правде у Савјету министара Давор Буноза изјавио је да БиХ, уколико жели да буде дио породице ЕУ, мора имати Уставни суд БиХ попуњен домаћим правним стручњацима.
Појашњавајући шта је спорно у вези са реформом Уставног суда, посебно међународним судијама у овој институцији, Буноза је рекао да је споран тренутак од када би Уставни суд БиХ требао бити попуњен само домаћим судијама, као и начин да се донесе пропис, да ли измјеном Устава за шта је потребна двотрећинска подршка у Парламентарној скупштини БиХ или је то могуће урадити доношењем закона о престанку мандата међународних судија.
Он је подсјетио да од девет судија тренутно у Уставном суду БиХ недостају три, и то два које бира Народна скупштина Републике Српске и један судија којег бира Представнички дом Парламента Федерације БиХ.
"Формално-правно Уставни суд БиХ, у складу са одредбама Устава БиХ, има потребан кворум за рад јер је довољно пет судија да се одржи сједница. Али, то није добро из више разлога", указао је министар.
Он је навео да је први разлог тај што је Уставни суд састављен од судија из Федерације БиХ и Републике Српске, те три међународна, док се другачије не одлучи о њиховом статусу, а да сада нема ниједног судије из Републике Српске.
"Према незваничној статистици коју сам добио, више од 99 одсто одлука које је донио Уставни суд у периоду од 1. јануара 2010. до 31. децембра 12. 2021, у 12 година, донијели су домаће судије у Уставном суду БиХ", изјавио је Буноза за "Дневник.ба".
Он је навео да је други разлог што се, према правилима поступка, пред Уставним судом све одлуке доносе већином од укупног броја, односно са пет гласова.
"Ако имате шест или пет судија онда имате проблем и код доношења одлука ако један или двоје судија имају другачији став од других - тада немате одлуке. Изузетно се може користити такозвани златни глас предсједника. Али, шта ћемо ако је глас предсједника у оном броју који је у мањини?", упитао је министар правде у Савјету министара.
Буноза сматра да се што прије морају попунити сва упражњена мјеста у Уставном суду БиХ и тако омогућити овој изузетно важној институцији нормалан рад.
Према његовим ријечима, један од приоритета који БиХ мора испунити на путу ка ЕУ управо је реформа Уставног суда БиХ, спровођење одлука Уставног суда БиХ, али и регулисање статуса међународних судија.
"Устав БиХ прописује могућност да Парламентарна скупштина БиХ, након истека пет година од првог именовања међународних судија, а то је дакле од 2002. године, јер је први сазив конституисан у мају 1997. године, има право да пропише другачији начин избора међународних судија у Уставном суду БиХ које бира предсједник Европског суда за људска права", рекао је Буноза.
Он је истакао да више од 21 годину БиХ није покренула рјешавање овог питање, али да је сада ријеч о једном од приоритета које БиХ мора учинити на свом путу ка ЕУ.
Буноза је напоменуо да је у Министарству правде организовано неколико састанка са реномираним стручњацима за уставно право са циљем израде прописа који би се односили на Уставни суд БиХ, али да још не постоји договор који би био довољан да се сачини нацрт законског прописа о статусу међународних судија, односно о престанку мандата међународних судија који би били замијењени домаћим судијама, а да би тај пропис добио подршку у Парламентарној скупштини БиХ.
Он је изнио податак да од 30 досадашњих судија Уставног суда БиХ који су обнављали или сада обављају ову дужност, њих 16 није имало положен правосудни испит, укључујући и домаће и међународне судије, а само је 12 радило у редовном правосуђу, у ширем поимању правосуђа - суд, тужилаштво или адвокатура.
