Шатори подигнути, каблови за струју развучени, столови постављени, затежу се посљедњи детаљи на зборишту на Мањачи. И Баврлићи из Ситнице припреме приводе крају. Причају да три и по деценије не пропуштају збор у Стричићима.
„Ми смо припремили око 3.000 мјеста може стати под наш шатор. Гостује нам Ћана петак вече, Гоци Ристић, Драган Шипка, Гавро бенд. Пиће се хлади, јагањци се сутра кољу, припремају, пецане довозимо, дрва спремамо“, каже нам Милош Баврлић из Ситнице.
Под шатором Милеве Малешевић из Чађавице гланцали су се столови и месарски кутак, фрижидери пунили пићем, шириле заставе за добродошлицу. Настоје да све буде спремно до сутра ујутру.
"Много је обавеза, много је посла, много је припрема, у том смо послу, радимо тај посао и значи нам, нарочито када је овако лијепо вријеме. Онда нам се мили све“, наводи Милева Малешевић из Чађавице.
Угоститељи кажу да ће цијене бити као и прошлогодишње. Ове године неки од њих пожалили су се да су теже дошли до радника.
„Цијене су као прошле године, све је исто, мада је мало радна снага скупља, потрудићемо се да се прилагодимо свима да буде доступно. Мислим на конобаре, месаре, овако уопште физичка радна снага. Нема ко да ради, проблем је радна снага. Дневница је око 150 марака“, рекао је Драган Вишекруна из Голеша.
До прије неколико седмица атмосфера у Стричићима била је доведена до усијања. Врцале су варнице на релацији мјештани и градоначелник Драшко Станивуковић. Градоначелник је имао план да збор и збориште измјести на ливаду, додуше туђу, даље од центра Стричића. На молбу и инсистирање мјештана организацију је преузело Министарство просвјете и културе. Градоначелник сада жали што је град избачен из цијеле приче.
„На организациони одбор нисам позван ја као градоначелник, они су сами бирали два човјека из града која ће узети“, изјавио је Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке.
Због политичких смицалица и заврзлама, неће ове године у Стричиће ни Баја Мали Книнџа. Неко се повукао, неко некога надиграо. Збора ће, тамо гдје су локалци хтјели, на крају бити, али тензија није морало да буде. Они којима убудуће падне на памет да традицију урушавају којекаквим идејама, само би требало да се запитају: Шта би на то све рекао Петар Кочић?!
