Док Бањалучани муку муче са бројним проблемима као што су лоши путеви, несташица воде, запуштене саобраћајнице, Градска управа на челу с Драшком Станивуковићем планира да склопи вишемилионски уговор тежак преко 35 милиона КМ за пројекат јавне расвјете – и то с фирмом из Загреба.
Овај потез изазвао је лавину критика и отворио бројна питања: да ли је град заиста добио најбољу понуду? Зашто новац грађана завршава у иностранству? И да ли је све урађено транспарентно?
Шта се заправо дешава?
Град Бањалука је расписао тендер за енергетски ефикасну јавну расвјету по такозваном ESCO моделу – јавно-приватном партнерству у коме изабрани извођач финансира радове, а Град му то враћа у ратама током 15 година. Вриједност уговора, према доступним информацијама, износи 29,5 милиона КМ без ПДВ-а, односно преко 35 милиона КМ са ПДВ-ом. Тендер је добила фирма „Končar – Inženjering za energetiku i transport“ из Загреба, што је додатно узбуркало јавност.
Зашто баш Кончар – и зашто баш сада?
Према писању медија, „Кончар“ је био једини понуђач који је испунио услове, што само по себи изазива сумњу у конкурентност и транспарентност поступка. Да ствар буде још проблематичнија, ради се о фирми која није из Републике Српске, па ће десетине милиона марака отићи у Хрватску, умјесто да се уложе у домаћу привреду, радна мјеста и раст локалне економије.
Да парадокс буде већи, градоначелник Станивуковић, који се годинама представљао као заштитник јавног новца и противник крупних уговора без јавног надзора, сада без двоумљења гура пројекат вриједан милионе.
Градоначелник се брани тврдњом да ће Бањалука кроз овај пројекат уштедјети енергију и добити модерну ЛЕД расвјету. Међутим, бројне стручне и политичке личности упозоравају да је у питању класичан приватни аранжман гдје се јавна средства унапријед обавезују на дугорочно отплаћивање, без јасне анализе трошкова и користи. Изостају независне процјене, нема увидa у финансијске параметре понуде, нити је јавност имала прилику да сазна алтернативне опције или стварне критеријуме избора.
Ко подиже прашину – и с разлогом
Како су писали медији, овај тендер већ мјесецима подиже прашину, али одговори из Градске управе стижу на кашичицу – и то углавном у виду фраза и општих обећања о "европским стандардима". У међувремену, уговор иде својим током, без критичког преиспитивања.
Потреба постоји – али по коју цијену?
Нико не спори да Бањалука треба бољу и енергетски ефикаснију јавну расвјету. Али када се за један инфраструктурни пројекат издваја огроман количина новца, грађани имају право да знају све детаље, да се чују гласови стручњака, и да се одлуке доносе у интересу града, а не једне компаније или политичке промоције.
.webp)
