На тропских 40 степени мјештани појединих бањалучких насеља чак трећи дан боре се са сувим чесмама. У кантама и галонима, воду морају да добављају на свега десетак километара од највећег града, а тешко је обезбиједити је, кажу, и за основне потребе укућана, па и купања дјеце.
Тешко је и породици Каралић која живи у приградском Поткозарју. Док им се мајстори на изразито високим температурама боре да покрију кров над главом, драгоцјена је, кажу, свака питка кап воде коју им обезбиједе.
Много њих немају ауто, па рачунају на самилост комшија.
Основне потребе већ трећи дан једва обављају и мјештани Куљана, једног од највећих и најбрже растућих приградских насеља.
Осим вишечланих породица и новорођенчади, много је, каже мјештанин Ратко Јокић, старијих, па и особа са инвалидитетом. Тешко се сналазе да набаве воду, нарочито довољно питке. Њима је, прича, без воде за пиће, храну и основну хигијену угрожен живот.
Градске власти су, каже, поред свега нијеме на неопходне потребе грађана у 21. вијеку.
- Предлажем свим својим мјештанима Куљана и осталих насеља која немају воде да узмемо козметику, ставимо у торбицу, пешкир на раме и да одемо у Градску управу и обавимо те све потребе што имамо или у "Водовод" да то одрадимо. Једино нам то преостаје - каже Ратко Јокић.
Ништа није помогло, ни упозорење мјештана Залужана да ће блокирати путеве, јер без воде и основних животних услова проводе најдужи дио дана. Најгоре је што се вода становништву ускраћује сваког љета, иако уредно измирују све обавезе. Зато би, упозоравају мјештани насеља под рестрикцијама, градске власти прије свега требале осигурати водоснабдијевање грађана.
Без основних животних услова су, кажу, сви остали пројекти бескорисни.
