Глумац Никола Пејаковић је изванредан умјетник кога живот није мазио. Још од дјетињства водио је битке које су му обиљежиле живот. Наиме, он је јавно говорио о томе како је рођен другачији због чега су му се често ругала и друга дјеца.
"Да бих причао о дјетињству, морао бих да газим баш интимним стазама. То не бих, јер ми се мијења став према родитељима, а поготово када им се ближи крај. У том одрастању је било пуно љубави с њихове стране. Током одрастања било је разних ствари друге врсте. Рођен сам са четири прста на лијевој руци, заправо сам инвалид, та рука ми је мања и ужа. Тако да сам имао екстра љубав. Рецимо и у тучи, вршњаци нису хтјели да ме "изују из ципела" јер им било жао. Те предности сам користио - рекао је Пејаковић у емисији "Реална прича".
Како је тада испричао, добијао је мање батина јер су га остала дјеца сажаљевала.
"Не знам ко је тачно за то заслужан, али рецимо тај хендикеп нисам толико осјетио. Немам трауме од тога. То сам рано ријешио као своју предност, а не ману. Тај приступ њихов је био као да сам нормалан, можда је то одрадило посао", рекао је Пејаковић.
Захваљујући бројним улогама оставио је неизбрисив траг који ће вјечно бити записан у историји глумишта, а с друге стране његова приватност није била тако блистава. У једном периоду живота Пејаковић је много пио.
- Нисам то тако схватао (смех). Код нас, али и овде, пуно се пије алкохол и третира се као "Није то ништа". Сви пију и сви пијемо, ја сам само престао. Иначе, да још пијем вероватно не би причали о овоме - истакао је Никола, који је под дејством алкохола био актер бројних туча. Међутим, тврди да се покајао.
Ја се кајем због свега што сам урадио лоше и то је нормално да се човјек покаје, исповеди и фино причести - казао је он.
Признаје да је двије деценије био тежак зависник од хероина, па је открио разлоге због којих је посегао за тим пороком.
- Легао ми је као будали шамар. Не знам, једноставно човјек има неке своје црне рупе које затрпава разним стварима док не нађе одговоре на то. Ја те одговоре нисам баш налазио док се нисам вратио православљу. Тек кад сам се вратио и погледао живот кроз те наочаре видио сам да немам баш права да се убијам на тај начин, такође немам права да загорчавам живот другима. Хероин сам користио 20 година, а не изгледа тако? - открива Коља и додаје да је често био у приликама да није имао новца за хероин, а осјећао је кризе.
(Курир)
