Никола Симић био је наш прослављени филмски, серијски и позоришни глумац који је заувијек промијенио историју српске и југословенске кинематографије.
Преминуо је прије 10 година, а међу најпознатијим улогама које је одиграо биле су оне у "Тесној кожи", "Жикиној династији", "Давитељу против давитеља", серијама "Срећни људи" и "Породично благо", а млађе генерације га памте по томе што је подарио глас омиљеним цртаним јунацима: Микеланђелу, Секашу, Мики Маусу, Шиљи и наравно Душку Дугоушку.
Оно што мало ко зна је да га је у свијет глуме увео његов 10 година старији брат Славко, који је такође био глумац.
"У нижим разредима гимназије сам лијепо сликао, па сам, у вријеме кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу умјетничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, прије десет година сам сазнао праву истину. Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренио поздрав неке жене која жали што нисам пошао у умјетничку школу, кад сам већ 'положио пријемни испит'...", причао је својевремено Никола Симић.
"Ништа нисам питао Славка, а све сам разумио. Он је у вријеме боравка у Новом Саду живио сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвјесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму", рекао је једном приликом Никола.
Славко је дебитовао на филму 1947. године и то у дјелу "Живјеће овај народ" према тексту Бранка Ћопића, док је 1953. године на сцени новосадског СНП-а, када је његов умјетнички потенцијал препознао Велибор Глигорић, тадашњи управник ЈДП-а који је волио да каже да је Симић његов изум.
Био је предсједник Савеза драмских уметника Србије у периоду од 1968. до 1973. Добио је Вукову награду, у исто вријеме када је његов млађи брат награђен "Ћураном". Добитник је низа награда, међу којима су и Вукова награда, Златна колајна на Првом Фестивалу монодраме и пантомиме, "Ћуран" за најбољу улогу на Данима комедије у Светозареву, Златни ловор вијенац на сарајевском MESS-u.
Једна од посљедњих улога била му је улога пијанисте у првој сезони серије "Отворена врата", као и у серији "Горе доле".
.webp)
