Иако су обојица оставили неизбрисив траг у историји домаће кинематографије, ријетко ко зна да су глумци Никола Симић и Славко Симић били рођена браћа. Ова чињеница дуго је остала изван фокуса јавности, јер ниједан од њих двојице није желио да посебно истиче породичну повезаност.
У ријетким приликама када су говорили један о другоме, чинили су то са великим поштовањем и топлином, истичући међусобну подршку и дивљење.
Старији брат Славко преминуо је 20. новембра 2007. године, после дуге борбе с тешком болешћу, у 83. години живота. Никола Симић напустио нас је седам година касније, 9. новембра 2014.
Занимљиво је да је управо Славко био тај који је утицао на Николу да крене његовим стопама и закорачи у свијет глуме. То је глумац својевремено признао у интервјуу за ТВ Ревију давне 1970. године.
- Вјероватно да сам ја утицао на свог млађег брата Николу. Ја сам од најранијег дјетињства желио да постанем глумац. Одлазио сам у позориште, постао сам члан драмске дружине, одлазио на пробе. Често је са мном ишао и Никола. Можда је то утицало на њега да заволи глуму - присјетио се том приликом Славко, док је Никола у једном од интервјуа открио како га је Славко насамарио, када је пожелио да се упише у средњу умјетничку школу у Новом Саду.
"Био сам му сметња"
- У нижим разредима гимназије сам лијепо сликао, па сам, у вријеме кад је мој брат Славко био глумац и професор глуме у Новом Саду, у истом граду полагао пријемни испит за средњу уметничку школу. Али, он ми је јавио да пријемни нисам положио, па сам завршио Академију за глуму. Међутим, прије десет година сам сазнао праву истину. Славко ми је пред крај живота, ничим изазван, пренио поздрав неке жене која жали што нисам пошао у умјетничку школу, кад сам већ "положио пријемни испит"... Ништа нисам питао Славка, а све сам разумио. Он је у вријеме боравка у Новом Саду живио сам. Ја бих му ту био само сметња. Зато ми је, несвјесно, јавио да нисам положио пријемни и тако ме из сликарства увео у глуму - рекао је једном приликом Никола.
Славко Симић је на филму дебитовао 1947. године у филму "Живјеће овај народ", након чега су се ређале и роле у остварењима "Погон Б", "Велика ноћна мистерија", "Коштана", "Мајстори", "Вуци и овце", "Врућ ветар" и многе друге. Једна од Славкових последњих била је у првој сезони серије "Отворена врата", у којој се нашао у улози пијанисте.
(Мондо)
