Глумица Наташа Тапушковић добро је познато лице са наше сцене. На малим екранима се први пут појавила 1997. године у улози Евице у телевизијском филму "Покондирена тиква".
Наредне године је снимила филм "Лајање на звезде", гдје је тумачила лик Данице, који јој је донио велику популарност. Услиједили су филмови и серије "Полеће у Лимасолу", "Живот је чудо", "Позориште у кући", "Последња аудијенција", "Фолк", "Споменик Мајклу Џексону".
Иако се о њеном приватном животу не зна много, својевремено је у интервјуу за "Пулс" открила да се као мала суочвала се са великим проблемима. Као и многа дјеца разведених родитеља, имала је тужне моменте које је сама проживљавала.
"Родитељи су ми се развели и од моје седме године отац је живио у Београду. Нису се развели под тешким околностима, није било свађе, могла сам то и да разумијем, али емотивно нисам могла да прихватим тај губитак. Често сам била усамљена и чекала сам с кључем око врата другарице да изађу на улицу да се играмо.
Имала сам спектар својих дјелатности којима сам прекраћивала вријеме. У ћевабџиници, надомак куће, често сам помагала момцима и с њима правила ћевапе, доводила кући малу дјецу из оближњег парка да их припазим. Мама ми није одређивала вријеме када ћу да се играм, или учим, имала сам слободу.
Патила сам због развода родитеља, али мој проблем је био друге природе. Отац је долазио сваког викенда да ме посјети. Петак сам једва чекала, а недјељу, када би се враћао, мрзела сам све до скоро, док нисам добила своју дјецу. Тада сам зацелила те ране," искрена је била Наташа.
Поред великог успјеха који је остварила у глуми, Наташа је у једном тренутку донијела одлуку да се више не бави глумом. У јеку популарности талентована глумица је нестала са сцене, а како је открила отишла је у Италију, гдје је радила као бебиситерка.
"Нисам више била сигурна да ли ћу се бавити овим послом. За мјесец и по дана савладала сам језик и запослила се као бебиситерка у Болоњи. Нисам била оптерећена тиме шта сам овдје била. Добро сам зарађивала, путовала.
Послије годину дана осјетила сам да ми недостаје моја земља, људи које волим и вратила сам се. Ни сада ми не би било тешко да радим било шта да преживим. Не бојим се ако глуме нема, могу да се снађем и да издржим и кад немам довољно новца," признаје Наташа.
Њено срце је у легендарном филму "Лајање на звезде" украо Филозоф Михајло, а у приватном животу је љубав свог живота, тениског тренера Вука Тапушковића, упознала са 27 година.
"Имала сам 27 година и нисам била ни у каквој журби да сретнем "господина правог", а наравно да ми је било веома непријатно што ме упознају с неким дечком на тај начин. Вукова кума, која је била убјеђена да смо једно за друго, организовала је сусрет у "Ступици", послије представе "Супермаркет", у којој сам играла.
Пружио ми је руку, нисам чула како се зове, само сам помислила: "Аха, ово је мој муж". Моји одабири до тада су били сасвим супротни. Он је био толико различит од свих да сам помислила: "Сигурно је то тај". Свидио ми се због енергије, благости, топлине, племенитости, квалитета уз које сам могла да дођем до још боље себе," испричала је раније Наташа.
Како је открила, љубав између њих двоје се родила на први поглед, а вјерили су се након мјесец дана.
"Живио је у Америци и тада је дошао на десет дана. Послије два-три дана обома нам је било јасно да смо једно другом предодређени. Мјесец дана касније смо се вјерили. Сачекали смо да завршим филм "Живот је чудо" и вјенчали се после годину дана," казала је она својевремено.
Глумица се није двоумила око промјене презимена на вјенчању. Одрекла се свог дјевојачког Шолак, јер како каже, жељела је да се њена дјеца осјећају као дио цјеловите породице.
"Презиме Тапушковић узела сам да бих својој дјеци у доживљају породице омогућила целовитост. Као дијете доживљавала сам мучне сцене у школи када ме питају за име и презиме оца и мајке, а морам да изговорим два различита. Сметало ми је што моја породица није једно, као да смо били распарчани.
Не сматрам да је развод страшан, нити имам страх од сопственог, иако не бих вољела да се то икада деси, али ми је најважније да моја дјеца све вријеме гледају наш здрав однос и да што прије науче да буду у дослуху са својом интуицијом. Тако је нормално да се сад кад имам своју породицу, трудим да не понављам неке погрешне обрасце," искрена је била драмска умјетница једном приликом.
(Курир)
.webp)
