Члан Одбора за уставна питања Народне скупштине Републике Српске Огњен Вукојевић изјавио је да је доношење новог устава искључиво питање унутрашњег интегритета и да највиши правни акт не мора да има подршку друге државе и међународне заједнице.
"Нажалост, наметнутим одлукама такозваног високог представника Кристијана Шмита у протеклом периоду свједоци смо цијелог низа непопуларних, несрећних и тешких догађаја по грађане Републике Српске и Федерације БиХ (ФБиХ). Ова државна заједница на такав начин је показала да је протекторат међународне заједнице", рекао је Вукојевић.
Управо због тога, нагласио је Вукојевић, Република Српска извлачи и своју вољу и право и законски оквир да донесе нови устав.
Он је указао на праксу замјене теза у јавном простору и покушаје потпуне сатанизације и Републике Српске и српског народа који живи у Српској и БиХ.
"И колеге из опозиције и представници других народа извлаче из контекста реченицу у Нацрту устава да је Република Српска држава српског народа. Нећете нигдје чути у наставку да је она држава свих осталих народа који у њој живе", рекао је Вукојевић новинарима у Приједору, уочи јавне расправе о Нацрту устава.
Он је апеловао на медије и јавност да се активно укључе у процесе одбране од таквих наслова у медијима искључиво из ФБиХ.
Члан Радне групе за израду устава Љубинко Митровић рекао је да је пуно право Републике Српске да доноси свој устав као што је то и право сваког од 10 кантона у ФБиХ, те да нико у Српској не поставља питање када ће Тузлански кантон мијењати свој устав.
"Када имате ситуацију да су вам три најважније полуге власти у Републици Српској - предсједник Републике, предсједник Народне скупштине и предсједник Владе у позицији у каквој се тренутно налазе, а уз најаве да иду нови позиви и нове оптужнице, мислим да је ово прави тренутак за доношење устава", навео је Митровић.
Он је појаснио да нови устав спада у групу кратких устава са свега 150 чланова и да ће ту бити сигурно промјена.
"Ово је најсировија верзија, али је посебно важно да се овим уставом враћају оне надлежности које су под притиском високих представника пренесене на ниво БиХ, а без воље народа, уз континуитет Устава из 1992. који се наглашава у преамбули", рекао је Митровић.
Он је навео да постоји и норма која јасно дефинише изборни процес.
"Изборни процес за носиоце власти у Републике Српској се враћа на ентитет односно на Републику Српску, што је сасвим логично, јер мени није јасно како се десило да се то све пренесе на Централну изборну комисију БиХ", додао је Митровић.