Смијенићемо Борјану Кришто и Маринка Чавару. Та пријетња Небојше Вукановића можда и најбоље показује колико је опозиција у Српској огризла од жеље да преотме власт.
Кочнице су им потпуно попустиле. Не само да би без икаквог легитимитета прекрајали вољу српског народа у БиХ. Сада би да одређују и ко ће да сједи за хрватским столом. Само зато што их истина боли. Заболио је тако Небојшу Вукановића одговор лидера ХДЗ БиХ на његове пријетње и уцјене. А ако је из одговор Драгана Човића ишта јасно, то је следеће: од нове коалиције нема ништа.
"И они који питају шта се десило од Купреса па на даље. Десио се Купрес, сви смо били на том Купресу и ви сте имали све информације. Само нек виде људи, морају се држати ријечи", рекао је Драган Човић, предсједник ХДЗ-а БиХ.
А опозиционари очигледно нису. И тешко је то када се у празно, наобећава све и свашта. Очекивали су вјероватно да ће Човића толико очарати, да ће интересе хрватског народа, односно измјене Изборног закона, ставити у други план, само како би њима, преко Дома народа, искрчио пут ка фотељама.
А онда их је он из тог сна пробудио хладним тушем. Сада измишљају топлу воду. Предложиће, кажу, некакав споразум, свима осим СНСД-у. Одређују и неке нове рокове. И не чуди што је најгласнији међу опозиционарима и о овоме управо Вукановић. Он је одавно усањао фотељу министра безбједности. До ње би по сваку цијену, па и новим пријетњама.
"Не знам зашто не би дошло и до смјене Чаваре, против којег немам ништа лично, чак штавише, али не може се очекивати да ми трпимо посљедице", рекао је Небојша Вукановић, предсједник Листе за правду и ред.
Случајно или не, исти наратив имају и у сарајевској Тројци. И њима су захтјеви Хрвата у другом плану. Логично. Логично је да им ништа важнији нису ни интереси српског. И ето чуда, у свему томе им Вукановић и остатак опозиције из Српске, највише одговара.
"Имамо једноставан излаз из ове ситуације је као прво именовање министра безбједности из редова опозиције, усвајање закона о суду и ВСТС и тиме смо урадили домаћу задаћу", рекао је Елмедин Конаковић, предсједник странке Народ и правда.
И рекло би се да на крају хвалоспјеви муслимана, Шмита и појединих Европљана, опозицији неће донијети баш ништа. И умјесто што због порука Драгана Човића кукају, од њега би нешто могли да науче. Интересима свог народа се не тргује, па ни зарад најудобније фотеље. А они су показали да им то није ни мало страно, И не први пут. Баш због тога већ двадесет година немају подршку оних чије би интересе требало да ставе у први план. Тешко зато да ће до фотеља, легитимно, вољо м народа, и на следећим изборима. А до тада могу само наставити покушавати да је отму.
