Љубинка је на илијашком ратишту изгубила синове Горана и Душка '92. и '94. године. Како каже, најтеже јој је било када су по ноћи, снијегу и ниској температури ископавали посмртне остатке својим синова и пренијели их на Нови Зејтинлик.
"По највећем снијегу мој муж је ишао и копао увече. Помогла су му два човјека из сусједног села са фењерима, ту је био мрак, а снијег, мећава, Боже сачувај. Када смо их ископали, ту ноћ су ноћили на камиону изнад куће и довели их овдје на Соколац", присјећа се Љубинка Барјактаревић.
Сина јединца, по други пут, сахранила је и Драгица. Из Сарајева побјегла је у Бијељину. Каже да се егзодуса Срба из Сарајева сјећа, али да се сјећа и сваке гранате.
„Све је прошло преко моје...Сваку гранату знам, сваки пуцањ сам је чула и знала. Народ, оно што је покупио и изашао тракторима, комбијем, свачим“, каже Драгица Арсић.
Страдали српски борици нису заборављени ни након 28 година од егзодуса Срба. За њих 949 служен је парастос и положени вијенци. У манастиру “Соколица ” на Равној Романији уписано је 4.200 имена оних који су дали живот за Републику Српску.
"Обиљежавамо један тужан тренутак, један дио историје који је на неки начин трагичан, али и један дио историје који је сигурно херојски и славан, у смислу да је оно што се десило у том периоду у значајној мјери допринијело опстанку и стварању Републике Српске", рекао је Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске.
„Наравно, ми све те трагедије које смо доживјели, почевши од ове, па и све остале морамо да преносимо, да се сјећамо, да наше млађе генерације упознајемо с тим”, изјавио је Данијел Егић, министар рада и борачко–инвалидске заштите Републике Српске.
Приказивањем документарног филма "Егзодус поново" режисера Сњежана Лаловића, на Палама је одржана и духовна академија поводом обиљежавања 28 година од егзодуса сарајевских Срба. Филм садржи аутентичне кадрове исељавања 120.000 Срба из Сарајева након потписивања Дејтонског мировног споразума.