Основни циљ доношења Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација јесте повећање транспарентности и одговорности у раду организација које финансијски или на други начин помажу страни субјекти кроз подршку из иностранства, каже правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић.
"Овим законом се не забрањује рад невладиних организација, већ се уводе механизми за бољи надзор њиховог дјеловања и финансирања, у складу са демократским стандардима и међународним праксама, кажу упућени у ову тему", рекао је Стјепановић.
Постоје бројни примјери из свијета гдје су невладине организације кориштене као инструменти за остваривање политичког и економског утицаја страних држава. Таква пракса може озбиљно угрозити суверенитет и унутрашњу стабилност земље, нарочито у ситуацијама када се стране организације финансирају с циљем обликовања политичког мњења или утицаја на доношење закона и одлука, подсјећа он.
"Овим законом се не забрањује рад непрофитних организација, већ се успоставља јасан регистар који омогућава Републици Српској да има увид у то које непрофитне организације добијају средства из иностранства, у које сврхе их користе и да ли дјелују у складу са законима Републике Српске.
Транспарентност је кључна за јачање повјерења јавности у рад непрофитних организација. С обзиром на то да одређени сегменти цивилног друштва имају значајан утицај на доношење одлука и креирање јавних политика, њихова финансијска и организациона структура треба бити доступна јавности како би се спријечиле могуће злоупотребе и осигурала потпуна законитост рада", истиче.
Зашто се закон односи само на организације које примају средства из иностранства? Да ли се на тај начин дискриминишу невладине организације?
Закон се не односи искључиво на организације које примају средства из иностранства због њихове дискриминације, већ из разлога што је страно финансирање често повезано са остваривањем политичких, економских и идеолошких интереса страних држава, организација и фондација на територији Републике Српске, каже Стјепановић.
Постоји међународна пракса која потврђује потребу за регулисањем страног финансирања невладиних организација, напомиње.
"Сједињене Америчке Државе су још 1938. године донијеле Закон о регистрацији страних агената (ФАРА), који обавезује појединце и организације које дјелују као агенти страног принципала и учествују у политичким или пропагандним активностима у корист страног субјекта да се региструју и подносе периодичне извјештаје о својим активностима, примљеним средствима и односима са званичницима САД.
Русија је усвојила Закон о страним агентима, који прописује да се невладине организације које примају финансирање из иностранства и учествују у активностима које власти дефинишу као "политичке" морају регистровати као "страни агенти", чиме се обезбјеђује транспарентност и спречавају евентуални облици страног утицаја на унутрашњу политику.
Мађарска је 2017. године донијела закон који је захтијевао да невладине организације које примају више од 7,2 милиона форинти (приближно 24.000 евра) годишње из иностранства буду регистроване као организације које примају страну помоћ и да се тако представљају у свим публикацијама. Овај закон је касније укинут одлуком Европског суда правде, али је показао тенденцију европских држава да уведу механизме контроле над страним финансирањем НВО сектора", каже Стјепановић.
Овај закон, дакле, истиче Стјепановић, не забрањује рад организација, већ успоставља једнаке стандарде транспарентности за оне које примају средства из иностранства, што је у складу са међународним стандардима заштите демократских институција и суверенитета државе.
Влада Републике Српске усвојила је Нацрт закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација који ће бити упућен у скупштинску процедуру. Овај закон је већ раније био у нацрту у Парламенту Српске, али да је тада, донесена одлука да буде повучен због дораде.
