Послодавци из јавног и приватног сектора у Републици Српској на име пензијског и инвалидског осигурања дугују више од 470,29 милиона марака, што би могло да покрије три мјесечне пензије.
Неизмирене обавезе за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање имају многи, од разних спортских и културних установа, болница, па до јавних и приватних предузећа, као и велики број локалних заједница. Међутим, јавне здравствене установе су и даље на врху листе дужника.
У Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) Републике Српске истакли су за "Глас" да укупна потраживања по основу доприноса од јавних здравствених установа износе 142,02 милиона КМ.
Када је у питању приватни сектор, у Фонду ПИО наводе да је њихов дуг за доприносе 124,66 милиона КМ.
"Битно је напоменути да од укупног износа потраживања, 200,98 милиона КМ се односи на репрограмиране обавезе, односно на уплатиоце доприноса којима је Пореска управа Српске, односно Министарство финансија Републике Српске донијело рјешење о одгођеном плаћању пореског дуга“, нагласили су у Фонду ПИО.
Додали су да се дуг у износу од 90,39 милиона КМ односи на потраживања од предузећа над којима је покренут поступак стечаја или ликвидације.
У Фонду ПИО истичу да су потраживања на крају септембра ове године за 5,38 милиона виша у односу на исти период лани, али и за 11,72 милиона мања него на крају септембра 2022. године.
"Уколико узмемо у обзир да је у просјеку исплата пензија у нето износу у овој години 148,03 милиона КМ, укупна потраживања за девет мјесеци би покрила исплату три мјесечне пензије“, објаснили су у Фонду ПИО.
Послодавци тврде да је приватни сектор на самом врху ове неславне листе највише због фирми које су у стечају, чији су дугови највјероватније трајно ненаплативи.
Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић истакао је да је видљиво повећање дуговања послодаваца у односу на неки претходни период, а што је дијелом резултат проблема у пословању изазваних дешавањима у Европи.
"Влада Српске треба да се више позабави питањем реструктурирања како јавних предузећа, тако и здравственог система. Што се тиче приватног сектора, повећање дуговања за доприносе је на неки начин и очекивано“, казао је Шкребић.
Додао је да Унија посљедњих мјесеци на све могуће начине покушава да укаже на проблеме на тржишту.
"Криза је дубоко загризла у привреду, то показују сви макроекономски параметри попут пада извоза, затим индустријске производње и запослености у секторима, као што је дрвопрерада, која је значајно погођена. Кад све то узмемо у обзир, за очекивати је да су нека предузећа у финансијским проблемима. То се сигурно одражава и на плаћање пореза и доприноса, као и других обавеза“, истакао је Шкребић.
Помоћ
Зоран Шкребић каже да се мора водити рачуна да су тешка времена, због чега се привредним друштвима мора дати довољно простора да се прилагоде тренутним дешавањима.
"Јако је важно да се сада не повећавају ни трошкови, бар не они на које Влада Српске може утицати, попут цијене енергената и минималца“, рекао је Шкребић и додао да се само тако може помоћи привредницима да не тону све дубље у кризу.
