Причање у сну је феномен који фасцинира многе, али истовремено може бити и забрињавајући. Овај облик парасомније, односно поремећаја у понашању током спавања, назива се сомнилоквија.
Карактеристичан је по томе што особа у дубоком сну почиње да прича, а понекад чак и вришти или виче.
Док неки од нас неће ни примијетити да причамо у сну, с другима то може да буде веома смијешно или чак непријатно искуство.
Према истраживањима, око 50 одсто дјеце узраста од три до десет година прича у сну, док само око пет одсто одраслих има овај феномен.
Неки могу причати сваку ноћ, док други то раде повремено. Стручњаци сматрају да је причање у сну насљедно, али још увијек није потпуно јасно зашто се то дешава.
Иако се причање у сну најчешће јавља у дубокој фази сна, може се догодити у било којој фази спавања. У већини случајева је потпуно безопасно, али у ријетким ситуацијама може бити знак поремећаја спавања или одређеног здравственог стања.
Дјеца која имају ноћне море или страхове често вриште, вичу и ударају се у сну, а тешко их је пробудити из тог стања. Такође, постоји и поремећај у понашању током РЕМ фазе сна који може да резултује и викањем и насилним понашањем.
Ако примијетите да почињете причати у сну у одраслом доби, а то је праћено страхом, вриштањем или насилним реакцијама, препоручује се да посјетите доктора, специјалисту за спавање.
Такође, ако примијетите да ваше дијете има проблем са сном, добро је разговарати с педијатром како би сазнали више.
Стручњаци сматрају да је мањак сна један од главних узрока причања у сну код одраслих. Због тога се препоручује избјегавање стреса и осигуравање довољне количине сна како би се смањила могућност ноћних разговора.
Такође, вођење дневника спавања може бити од помоћи у праћењу ритма успављивања и буђења, као и евентуалних спољних фактора који могу утицати на сан, попут конзумирања кофеина или алкохола, преноси Еспресо.
