Хирурзи у Јужној Калифорнији успјешно су извели прву трансплантацију бешике код човјека, чиме су отворили врата новој, потенцијално револуционарној методи лијечења за пацијенте са озбиљним обољењима овог органа.
Ова историјска операција изведена је почетком мјесеца у сарадњи два тима из Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу (УЦЛА) и Универзитета Јужне Калифорније (УСЦ), на 41-годишњем пацијенту Оскару Ларензару који је седам година био на дијализи.
- Бубрег је одмах произвео велику количину урина, а функција бубрега пацијента се одмах побољшала. Није било потребе за дијализом након операције, а урин се правилно одводио у нову бешику. Убрзо након тога, пацијент је могао нормално да мокри - нешто што није могао да уради седам година - каже уролог Нима Насири са Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу.
Оскар Ларензару је претходно изгубио већи дио капацитета бешике због лијечења ријетког облика карцинома.
- Био сам као темпирана бомба. Али сада имам наду - изјавио је Ларензар на контроли код љекара.
Компликована процедура, која је трајала осам сати, укључивала је вађење бубрега и бешике од донора органа и њихово оживљавање у пацијенту који је изгубио ове органе због болести бубрега и рака.
У плану још четири трансплантације бешике
Медицински тим се припремао за ову операцију више од четири године. То је укључивало вјежбање трансплантације уз помоћ робота на преминулим донорима који су још увијек били на респираторима.
Затим су могли да примијене нове технике које су развили како би повезали донорску бешику и бубрег.
Хирурзи планирају да исту процедуру изведу и код још четири пацијента у склопу клиничког испитивања. Циљ је да се прате резултати, укључујући капацитет трансплантиране бешике и евентуалне компликације, прије него што се крене у већа испитивања и ширу примјену ове методе.
Нада за хиљаде пацијената
Један од хирурга, др Индербир Гил, који је операцију извео заједно са др Нимом Насиријем, изјавио је да је ово остварење вишегодишњег сна и значајан корак у лијечењу пацијената који пате од хроничног бола у карлици, упала и учесталих инфекција уринарног тракта.
- Пацијент се добро осјећа и задовољни смо његовим клиничким напретком до сада. Ово отвара врата пацијентима којима раније није могло да се помогне на овај начин - истакао је др Гил, предсједник Одјељења за урологију на Универзитету Јужне Калифорније.
Зашто је трансплантација важна?
До сада су пацијенти који су морали на уклањање бешике обично добијали дио цријева који се користи за излучивање урина. Неки су имали тзв. илеални кондуит - систем који преусмјерава урин у кесицу ван тијела, док су други добијали тзв. „необешику“, унутрашњу врећицу повезању са мокраћним каналом која омогућава природније мокрење.
Међутим, цријевно ткиво је природно пуно бактерија, па када се користи у мокраћном систему - који је у основи стерилан - може доћи до бројних компликација. Код чак 80 одсто пацијената јављају се проблеми попут дисбаланса електролита и постепеног пада функције бубрега, а губитак дијела цријева може довести и до нових проблема са варењем.
Др Деспоина Даскалаки, трансплантациони хирург из медицинског центра Туфтс у Бостону, која није учествовала у овој операцији, изјавила је да су досадашњи успјеси у трансплантацији органа - од срца и јетре, па све до лица, руку, материце и чак пениса - подстакли стручњаке да истражују и нове могућности.
- Љекари данас све више помјерају границе онога што је могуће у трансплантационој медицини - истакла је др Даскалаки.
