Ситни дијелови пластике улазе у производе свакодневне употребе и храну, потенцијално ослобађајући штетне материје.
Ситна, готово невидљива, и потенцијално опасна. Свакодневно је несвјесно уносимо кроз воду, храну, па чак и ваздух.
Ријеч је о микропластици – дјелићима пластике који могу да изазову озбиљне здравствене проблеме и дугорочне посљедице по читав екосистем.
Од амбалаже до козметике - свуда има микропластике. У њу се убрајају дјелићи пластике мањи од пет милиметара, који настају разградњом већих предмета и директно улазе у производе које свакодневно користимо.
Данас се храна често поручује, и најчешће пакује у пластичне посуде или стиропор, што значи да штетне материје лако доспијевају и у храну.
Нутриционисти истичу, посебно је ризично када се таква амбалажа дуго чува или излаже сунцу.
"Што су још подобнији услови да се микропластика полако и мало отпусти у ту воду. Оно што је препоручено да би се предуприједиле овакве ситуације је да би храна била што безбједнија, да се апсолутно пластичне амбалаже колико год је могуће избјегавају, да људи више користе неке природније материјале", истиче за "Блиц" ТВ нутрициониста Ана Бандука Тодоровић.
Шта може бити добра замјена
А од природних материјала, добра замјена могу да буду стакло, картон, папир, али и конопља.
Микропластика, кажу стручњаци, не завршава само у плућима или јетри, јер је анализама пронађена и у мозгу, репродуктивним органима, а већа количина присутна у организму може да доведе и до тромбозе и инфаркта.
"Многи проблеми с којима ми нисмо свјесни, ево неплодност, управо то што сте рекли, па баш зато што долази до штећења јајника, што се крвни судови који треба да снабдијевају и оваријуме и све, једноставно смањује се проток, импотенција код мушкараца. Па између осталог, да, управо због тога што пијете воду из пластичних флаша. Не може то некада можда да се повеже у првом тренутку јер ми размишљамо па ја то пијем већ 10 година, наравно и 11. године онда имам проблем", истакао је хемичар Младен Николић.
Истраживања показују да микро и нанопластика скраћују животни вијек ћелија имуног система, што може да повећа ризик од разних болести.
Стручњаке посебно забрињава и то што су млађе генерације, па чак и бебе у стомаку, изложене овим штетним ефектима од најранијег доба. Контаминирана је и храна, која се ради бољег приноса, већ третира разним пестицидима.
"Тако да је пажња приликом тога јако битна, да се воће и поврће темељно перу. Увијек се предлаже раствор соде бикарбоне да се колико толико смањи ефекат тих хемијских агенса, јер уколико говоримо о микропластици, као амбалажи за чување или тим намирницама које су јако здраве, попут воћа и поврћа, па третиране, тај утицај по људско здравље може да се одрази рецимо на нивоу неких хормонских дешавања у организму, инфламација или упала", рекао је Николић.
"Једно једино парченце пластике може тромб да направи"
А уколико се таква храна у већим количинама конзумира и на дуже стазе, може да доведе и до онкореакција, упозоравају стручњаци. Наводе и да ефекат микропластике у тијелу може да се упореди са "тројанским коњем" који полако и континуирано испушта опасне супстанце.
"Нула је количина која може да буде потпуно здрава. Јер да се разумијемо, ви можете најмање парченце пластике када уђе. Да, оно обично неће отићи у срце. Једно, једино парченце пластике које се заглави у вашем срцу направиће тромб, направиће инфаркт. Значи, не постоји здрава количина микропластике. Ми сви играмо руски рулет да ли ће једноставно отићи у ногу, у руку, у врат, мозак, у срце", рекао је Николић.
Врат, мозак, срце - док свакодневно користимо пластичне производе, често не размишљамо да свака честица микропластике коју унесемо може да заврши управо тамо гдје је најопасније.
