Научници у Јапану страхују због "неопозивих и озбиљних еколошких штета" након што су пронашли микропластику у облацима.
Група истраживача са Универзитета Васеда у Јапану провела је истраживање ваздушних микропластика (АМП). Микропластика су пластичне честице мање од пет милиметара.
Иако знамо да пластични отпад са копна завршава у океану као микропластика, тим истраживача је проучавао да ли микропластика такође завршава у облацима, што значи да се могу наћи и у киши, а потом и у нашој храни и води.
Ако сте мислили да је проналажење микропластика у људском срцу довољно да вам се најежи кожа и одмах претражите "Како могу спасити околину?", онда ће вас ово додатно забринути.
Истраживање је обухватило прикупљање воде из облака са врха планине Фуђи.
Вода је затим анализирана, при чему је тим истраживача проучавао физичке и хемијске особине како би утврдио да ли су присутне ваздушне микропластике (АМП).
Нажалост, пронађено их је више него што се очекивало.
Истраживање је открило девет различитих типова полимера и један тип гуме у зрачним честицама микропластике.
Истраживачи вјерују да потичу из океана.
Овај резултат значи да би микропластика "могла постати неопходна компонента облака", а тим се плаши да би то значило да микропластика контаминира "скоро све што једемо и пијемо путем 'пластичних падавина'".
У саопштењу Универзитета Васеда се наставља:
"Акумулација зрачних микропластика (АМП) у атмосфери, посебно на поларним подручјима, може довести до значајних промјена у еколошкој равнотежи планете, што може резултирати озбиљним губицима у биодиверзитету."
Главни аутор истраживања, професор Хироши Окочи са Универзитета Васеда, додаје:
"Зрачне микропластике се много брже разграђују у горњој атмосфери него на земљи због снажног ултраљубичастог зрачења, а та разградња ослобађа стакленичке гасове и доприноси глобалном загријавању. Као резултат тога, открића овог истраживања могу се користити за укључивање ефеката микропластика у будуће пројекције глобалног загријавања".
"Микропластика у слободној тропосфери се преноси и доприноси глобалном загађењу. Ако се проблем 'пластичног загађења ваздуха' не рјешава проактивно, климатске промјене и еколошки ризици могу постати стварност, што може резултирати неопозивим и озбиљним еколошким штетама у будућности", рекао је Окочи.
Резултати овог истраживања објављени су у часопису Енвајроментал Хемистри Летерс" из Спрингер Линка, под насловом Ваздушна хидрофилна микропластика у води облака на високим надморским висинама и њихова улога у формирању облака, пише "Унилад".
