Влакна нам јесу неопходна, али у свијету онлајн трендова о здрављу, нешто што је почело као разуман савјет о исхрани претворило се у тренд који подстиче конзумирање огромних количина влакана. Иако влакна заиста играју кључну улогу у очувању здравља, све чешће се поставља питање: да ли је више увијек боље?
Влакна су битан дио исхране и најбоље их је уносити из природне, биљне хране. Примјер доброг уноса су хлеб од цијелог зрна, јабука са кором, сочиво и црни лук, шака голице или пар бразилских орашчића између оброка. Такве навике могу лако довести до препоручених 30 грама дневно, пише Сајенс алерт.
Гдје почиње проблем
Овај тренд може бити потенцијално ризичан, јер у неким ситуацијама људи почињу да избацују друге важне групе намирница, као што су протеини, угљени хидрати и масти и замјењују их искључиво намирницама богатим влакнима или суплементима са високим садржајем влакана.
Нема довољно поузданих студија на људима које показују шта се дешава при дугорочном уносу више од 40 грама влакана дневно. Неки заговорници ове теорије иду и до 50-100 грама дневно, што може бити претјерано.
Пребрза конзумација превише влакана, посебно без довољно воде, може довести до надимања, грчева и затвора. Брзо повећање уноса влакана или превелика конзумација може ометати апсорпцију есенцијалних микронутријената попут гвожђа, које подржава нормално функционисање тијела, као и макронутријената, који обезбјеђују енергију потребну за енергију и обнову организма.
Има и великих користи
Ипак, треба имати на уму да повећање уноса влакана у исхрани нуди широк спектар здравствених користи. Утичу корисно на систем за варење тако што подстичу редовно пражњење цријева и смањује појаву инфламаторних болести цријева.
Растворљива влакна помажу у регулисању нивоа шећера у крви успоравањем апсорпције глукозе, што их чини посебно корисним за људе који су у ризику од дијабетеса типа 2. Такође снижавају лош холестерол, смањујући ризик од срчаних обољења. Влакна нас дуже држе ситим, што подржава здраво управљање тјелесном тежином и регулацију апетита.
Поред тога, исхрана богата влакнима повезана је са мањим ризиком од одређених врста рака, посебно рака дебелог цријева, јер помаже у ефикасном уклањању токсина из тијела. Постепено повећање уноса влакана до препоручених нивоа, кроз уравнотежену, разноврсну исхрану, може понудити стварне здравствене користи. С обзиром на доказе, јасно је да би многи од нас могли имати користи од конзумирања више влакана - али у разумним границама. Док се не сазна више, најбезбједније је држати се уноса влакана у оквиру тренутних смијерница и добијати их из природних извора, умјесто из суплемената. Влакна су неопходна, али више није увијек и боље, преноси РТ Балкан.
.webp)
