Доручак је најважнији оброк и њему се треба посветити максимално, то је често било и једино што су неки од најдуговјечнијих Срба јели током дана.
Наиме, патријарх Павле, Владета Јеротић и Никола Тесла залагали су се за једну важну ствар: минимално хране, максимално среће.
Преједање су оштро осуђивали и сва тројица су се залагала за што једноставнију исхрану.
Патријарх Павле
Патријарх Павле био је познат по својој скромности. Преједање није долазило у обзир, али никад није у тањиру остављао храну. Причало се да је знао да поједе сваку мрвицу око свог тањира, јер је сматрао гријехом да се храна расипа.
Патријарх је највише цијенио коприву од свих биљака. Коприва се скоро одувијек у Србији користи као храна. Може се користити у питама, у чорбама, као салата, додатак разним јелима. Тада се узима лист, мада је сам врх најбољи. Врхунски кулинари је и те како експлоатишу у својим рецептима.
Патријарху Павлу су омиљено пиће и храна били сок од парадајза и коприва.
Никола Тесла
"Најважнији елемент моје животне шеме је моја исхрана. Не можете очекивати да машина добро функционише ако јој не обезбиједите одговарајуће гориво", говорио је Никола Тесла који се трудио да једе исправно, док је месо јео веома ријетко.
"Два оброка на дан су ми поправила здравље и изоштрила апетит и укус. Нисам знао шта је живот док из исхране нисам избацио ручак. Данас са 78 година уживам у своја два оброка у истој мјери као кад сам био дечак од 16 година и немам никаквих проблема с варењем“, пишу на сајту "Тесла Јуниверз"
Како је говорио, за доручак је волио да пије млијеко јер обилује протеинима, и да једе јаја, посебно бјеланца јер су такође богата протеинима. Волио је и пиринач, али сир не.
"Поврће је неопходно, иако не садржи много протеина. Не даје много енергије, али регулише цријева, даје тијелу витамине. Волим да поједем фину чорбу од лука и сјецканог целера припремљену са доста маслаца. Ова комбинација се лако вари и једем је годинама уназад".
Тесла је хвалио и воће, а за шећер је говорио да у малим количинама није опасан, с тим што не смијемо заборавити да га у воћу има доста.
Владета Јеротић
Један од наших најцјењенијих академика, Владета Јеротић, доживио је дубоку старост. Сматрао је да је неумјереност у јелу и пићу велики гријех, а слијепо задовољење нагона исхране од човека прави роба.
"Умјесто да човјек постане гладан и жедан, не само земаљске хране, без које Бог зна да он не може постојати, већ гладан и жедан Бога и Његове правде", говорио је.
Владета Јеротић је највећу пажњу посвећивао мозгу, а не стомаку. Памћење је одржавао тако што се свако јутро преслишавао енглески језик, али и то што је учио напамет пјесмице наших пјесника, пише "Стил".
