Клиноманија је психолошки поремећај који се карактерише прекомјерном и необузданом жељом за лежањем у кревету и провођењем времена у постељи. Особе које пате од клиноманије често имају снажну потребу да остану у кревету, чак и када то није нужно због физичког умора или болести.
Овај поремећај може бити повезиван с депресијом, анксиозношћу или другим менталним и емоционалним проблемима. Особе са клиноманијом често избјегавају свакодневне активности, обавезе и друштвене интеракције, јер осјећају да им је потребно много времена у кревету.
Клиноманија није исто што и просто уживање у одмору, већ се сматра патолошком потребом која може ометати нормалан живот и функционалност особе. Ако особа са клиноманијом не потражи помоћ и не лијечи узрок поремећаја, ово стање може довести до озбиљних проблема у животу, као што су смањење продуктивности, проблеми у односима и опште погоршање менталног здравља.
Клиноманија није поремећај који је специфично “открио” један појединац, јер није толико широко признат као званична дијагноза у психијатријској литератури. Ипак, овај појам је био коришћен у 19. вијеку, када су се психијатри и психолози почели бавити различитим врстама понашања које могу бити означене као патолошке склоности или поремећаји.
Клиноманија се понекад спомиње у контексту других психолошких или менталних стања, као што су депресија, анксиозност или фобије. Иако није препозната као самостални поремећај у модерним дијагностичким класификацијама попут ДСМ-5 (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders), термин клиноманија је коришћен да опише претјерану и патолошку потребу за лежањем или остајањем у кревету.
