Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" издао је саопштење о вирусу Западног Нила у Србији.
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се на човека преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор у нашем региону је Цулеx пипиенс, врста комарца која је широко распрострањена и прилагођена условима преживљавања у урбаним и руралним срединама у Србији.
Сви становници и посјетиоци подручја у којима је азбиљежена активност вируса изложени су ризику од инфекције, посебно особе које раде или се рекреативно баве активностима на отвореном.
Шта је грозница Западног Нила?
Грозница Западног Нила (ГЗН) је сезонско обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Активност вируса Западног Нила се обично дешава током љетних мјесеци и траје до касне јесени.
Имајући у виду искуства како околних, тако и Србије, први обољели се обично региструју углавном у другој половини јула мјесеца, а највећи број обољелих особа се региструје током августа и септембра мјесеца.
Резервоари вируса у природи су различите врсте птица, нарочито миграторне, у којима се вирус може дугорочно одржавати и циркулисати без изазивања болести. Комарци се инфицирају хранећи се крвљу заражених птица, а потом могу пренијети вирус на човјека или друге сисаре.
Човјек и коњи представљају тзв. "слијепе" или терминалне домаћине, што значи да, иако могу развити симптоме болести, у њиховој крви се не ствара довољна концентрација вируса (виремија) која би омогућила даље преношење на друге комарце. Због тога не учествују у одржавању природног циклуса вируса.
Симптоми вируса Западног Нила
Инфекција код људи најчешће пролази асимптоматски или са блажим симптомима. Већина особа (80–90 одсто) инфицирана вирусом Западног Нила нема никакве симптоме и знакове болести. Код малог процента заражених особа (10 до 20 одсто) симптоми подсјећају на обољење слично грипу, са наглом појавом повишене тјелесне температуре, главобољом, болом у грлу, леђима, мишићима, зглобовима, умором, благим пролазним осипом и лимфаденопатијом.
Мање од 1 одсто или једна од 150 особа које се заразе развије тежак облик болести који погађа централни нервни систем, када долази до развоја енцефалитиса (запаљење мозга) или менингитиса (запаљење можданих овојница), односно неуроинвазивног облика болести, који захтијева хоспитализацију.
Озбиљне форме болести могу се јавити код особа свих узраста, али је ризик већи код особа старијих од 55 година - отприлике једна од 50 инфицираних особа у овој старосној групи развије тежи облик болести.
Повећан ризик код хроничних болесника
Повећан ризик постоји и код људи са хроничним здравственим проблемима, који укључују карцином, дијабетес, висок крвни притисак, обољења бубрега итд.
Симптоми неуроинвазивног облика болести су:
- главобоља
- укочен врат
- ступор (тупост)
- дезоријентисаност
- кома
- тремор
- конвулзије
- слабост мишића
- парализа.
Опоравак од тежег облика болести може трајати неколико недјеља или мјесеци. Одређене посљедице могу бити трајне.
Након прележане инфекције често долази до развоја дуготрајних секвела, као што су: умор, губитак памћења, тешкоће приликом ходања, мишићна слабост и депресија. Леталитет је већи код старијих особа, нарочито код особа изнад 75 година живота.
Епидемиолошка ситуација ГЗН на подручју Европе
Грозница Западног Нила (ГЗН) присутна је на појединим подручјима Европе још од 60-их година прошлог вијека, а спорадични случајеви и мање епидемије у хуманој популацији регистровани су у неколико земаља источне и јужне Европе током посљедњих 15 година.
Ово обољење се првенствено јавља у руралним областима, али у хуманој популацији је крајем прошлог вијека регистровано епидемијско јављање ГЗН у урбаним срединама. Током 2010. године регистровано је нагло повећање броја обољелих у хуманој популацији, као и појава овог обољења у неким земљама Европе гдје га раније није било.
Према посљедњем извјештају Европског центра за превенцију и контролу болести, у 2025. години до 18. јуна, није пријављен ниједан случај инфекције вирусом Западног Нила код људи у Европи.
Превенција инфекције вирусом Западног Нила
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примјена мјера личне заштите од убода комараца и то:
- Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
- Ношење одјеће која покрива руке и ноге (дуги рукави, дуге ногавице). Препоручљиво је да одјећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одјећу
- Избјегавање боравка на отвореном у вријеме периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору
- Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревет
- Редукција броја комараца у затвореном простору
- Избјегавање подручја са великим бројем инсеката и комараца, као што су шуме и мочваре.
- Смањење броја комараца на отвореном гдје се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број мјеста на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недјељно треба испразнити воду из саксија за цвијеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
- По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
- У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мјера превенције
- У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроиназивним обликом болести, одмах се јавити изабраном љекару.
.webp)
