Италија се суочава с порастом случајева вируса Западног Нила. Потврђена су два смртна случаја и минимално 32 заражене особе. Овај тренд прати шире ширење вируса у јужној Европи током љетних мјесеци.
Вирус се првенствено преноси угризима инфицираних комараца, а случајеви су забиљежени и у Грчкој. Епицентар заразе у Италији лоциран је у покрајини Латина, регији Лазио, приближно 100 км јужно од Рима.
Талијански национални здравствени институт (ИСС) саопштио је у четвртак да епидемиолошки трендови прате обрасце из претходних година, но географска дистрибуција вируса показује значајне промјене.
Осим у Латини, вирус је детектован у Пијемонту, Венету, Емилији-Ромагни и Кампанији.
Ана Тереза Паламара, водитељи одјела за заразне болести ИСС-а, наглашава да је вирус заступљен у Италији већ годинама, те да су превентивне мјере активне.
Истиче да 80% заражених не показује симптоме, али упозорава на повећан ризик за рањиве групе. Регија Лазио потврдила је 12 нових случајева након тестирања у римској болници Лазаро Спаланзани.
ИСС напомиње да вирус Западног Нила припада породици Флавивиридае, први пут далеке 1937. у Уганди. Примарни носиоци вируса су дивље птице и комарци рода Цулеx, чији угризи преносе вирус на људе, без ризика од међуљудске трансмисије, јавља Еуроњуз.
Болест Западног Нила (ЗН) је векторима преносива болест, чији је узрочник вирус западног Нила (ВЗН), који се у природи одржава у циклусу између орнитофилних комараца и птица, јавља ХЗЈЗ.
Птице су примарни резервоари и главни домаћини вируса. Вирус се умножава у птицама које су главни извори инфекције. На крајње случајне домаћине: људе, копитаре или друге сисавце, вирус се преноси убодом зараженог комарца (вектора). То су првенствено комарци рода Цулеx, (врсте Цулеx пипиенс), а могу га евентуално изнимно пренијети и друге врсте из рода Аедс.
Болест се не преноси с човјека на човјека контактом. Болест ЗН је комплексна векторска антропозооноза коју карактеризира изразити сезоналитет под утјецајем многих околишних и климатских чимбеника. Сезонска појавност и кретање болести ЗН на неком подручју односно епидемиолошка ситуација од године до године је веома варијабилна.
Под утицајем је климатских и временских прилика које утичу на бројност и активност вектора узрочника болести. Пренос ВЗН се догађа овисно о присутности заражених птица, бројности и активности заражених комараца те о присутности осјетљивих домаћина.
Појављује се у љетним и раним јесенским мјесецима. Због циклуса умножавања вируса у птицама већина инфекција људи, копитара или других сисаваца се евентуално може уочити у периоду од средине јула до краја октобра.
Инфекција ВЗН у људи након инкубације од 2-6 дана (у распону од 2-14) најчешће пролази без симптома или асимптоматски (у приближно 70-80% случајева). У око 20-30% заражених манифестује се као акутна системска фебрилна болест праћена повишеном температуром, главобољом, боловима у мишићима, зглобовима, симптомима од стране гастроинтестиналног система.
Може се појавити пролазни макулопапулозни осип (у 25-50% обољелих). Ради се о релативно блажем облику болести који се назива грозница ЗН, чији симптоми налик грипи трају од два до пет дана. У мање од 1% заражених може се развити тежи облик болести услијед захваћености средишњег живчаног система са симптомима менингитиса/упале можданих овојница.
Под повећаним су ризиком за развој тежег облика болести старије особе које већ имају постојећу кроничну болест као нпр. кроничну бубрежну болест, дијабетес, хипертензију или имуносупримиране особе (као нпр. трансплантирани и сл.).
Обољели се лијече симптоматски и већина се добро опорави без трајних посљедица. У сврху превенције инфекције ВЗН важне су мјере сузбијања комараца и њихових легла те је важно подсјетити на важност особне заштите.
Поред превентивних мјера сузбијања комараца неопходно је активно судјеловање сваког појединца у борби против комараца уклањањем услова за одлагање њихових легла у околини на балконима, терасама и др.
