Здравље система за варење дуго је сматрано кључним фактором општег здравља организма, али је научна заједница тек недавно почела у потпуности да разумијева његову улогу у развоју аутоимуних болести.
Концепт пропусних цријева (познат и као интестинална пермеабилност) добија све више пажње, јер истраживања показују да поремећаји у цријевној баријери могу да буду покретач аутоимуних реакција у тијелу.
Иако су аутоимуне болести сложени поремећаји, чији узроци често остају непознати, све је више доказа да оштећење цријевне слузнице игра кључну улогу у њиховом развоју.
Аутоимуне болести су стања у којима имуни систем грешком напада сопствене ћелије и ткива, мислећи да су штетни уљези. Умјесто да штити тијело од вируса и бактерија, имуни систем тада производи антитијела против здравих ћелија, што доводи до запаљења, оштећења органа и различитих здравствених проблема.
Узроци аутоимуних болести нису у потпуности познати, али се вјерује да генетика, фактори околине, инфекције и пропусна цријева могу играти важну улогу. Неке од најчешћих аутоимуних болести су реуматоидни артритис, лупус, Хашимотов тиреоидитис, целијакија, дијабетес типа 1, мултипла склероза, псоријаза.
Студије о пропустљивости цријева
Цријевна баријера има пресудну улогу у одржавању равнотеже између апсорпције храњивих материја и заштите организма од штетних супстанци. Када постане пропусна, несварени протеини, токсини и патогени, могу да прођу у крвоток, покрећући низ имунолошких одговора, који затим доводе до хроничне упале и аутоимуних реакција. Ова хипотеза, позната и као хипотеза пропусних цријева, сада се истражује у контексту многих аутоимуних болести, укључујући и синдром иритабилних цријева (ИБС).
Повезаност цријевне пропусности и аутоимуних болести, постаје једно од најзанимљивијих подручја у медицинским истраживањима. Док се традиционални приступи лијечењу аутоимуних болести углавном фокусирају на контролу симптома и сузбијање имуног одговора, новија истраживања сугеришу да обнављање здравља цријева може да буде кључ за рјешавање основног проблема.
Студија објављена у Nature Reviews Gastroenterology & Hepatology указује на то да дуготрајна оштећења цријевне слузокоже и посљедична пропустљивост цријева могу да буду узрок микробиолошког дисбаланса које покреће аутоимуне реакције.
Друга студија објављена у стручном часопису Journal of Autoimmunity доноси закључак да оштећена цријевна баријера, која се јавља у случајевима целијакије и дијабетеса типа 1, има кључну улогу у покретању аутоимуних процеса. Ова студија наглашава да „пропусна цријева” омогућавају не само пролазност штетних материја, већ и активацију имуног система који напада властите ћелије и ткива.
