Одлазак у кревет и буђење у исто вријеме сваког дана важније је од тога колико дуго спавате, према недавно објављеној студији аустралијских, америчких и британских истраживача објављеној у часопису Sleep.
Другим ријечима, ако спавате шест сати сваке ноћи, али у редовном ритму, изложени сте мањем ризику од ране смрти него ако спавате осам сати, док сваке ноћи идете у кревет у различито вријеме.
Студија је обухватила 60.977 субјеката из УК Биобанке, велике биомедицинске базе података која садржи детаљне генетске и здравствене информације о више од пола милиона људи.
Просјечна старост испитаника била је нешто испод 63 године, а у року од осам година умрли су 1859. Истраживачи су открили да је већа регуларност када је у питању спавање била повезана са 20 до 48 одсто мањим ризиком од смртности без обзира на узрок. Такође, редовно спавање је повезано са 16 до 39 посто мањим ризиком од смрти од рака, као и 22 до 57 посто мањим ризиком од кардиометаболичке смрти, што укључује кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2 и компликације повезане са гојазношћу.
"Трајање спавања је и даље било важно: људи који су дуго и редовно спавали имали су најмањи ризик од ране смрти. Али краћи, редовнији сан је у већини случајева био повезан са нижим морталитетом од дужег, недосљедног сна. То је добродошла вијест за људе чији посао и породица отежавају постизање препоручених седам до девет сати ноћу", рекао је коаутор студије др др Ангус Бернс са Харварда за Wall Street Journal.
"Многи људи се осјећају ограничено друштвеним или радним захтјевима. Ако барем заспите у редовном ритму, учинићете нешто за своје здравље. Међутим, чак и најздравији спавачи имају извијесне варијације у времену спавања и буђења. Покушајте да смањите ову варијабилност у времену. Држите вријеме спавања и буђења у року од једног до два сата", додао је Бернс.
Неспорно је да људи на Западу данас у просјеку спавају сат или два мање него прије неколико деценија, а многи су хронично неиспавани. Једно истраживање је показало да се око 20 одсто људи ријетко или скоро никада не пробуди одморно. Али недостатак сна је веома опасан: петина саобраћајних несрећа је повезана са умором. Несаница директно утиче на здравље, што показује неколико епидемиолошких студија објављених у посљедњих десет година. На примјер, у часопису Сајенс објављена је студија која указује на везу између смањеног броја сати сна код људи и повећања гојазности и дијабетеса. Ово се објашњава чињеницом да недостатак сна ремети механизам који утиче на наш апетит и стимулише глад.
Студија на 10.000 британских државних службеника у периоду од 17 година показала је да су они који су спавали пет сати или мање имали скоро двоструко веће шансе да прерано умру од разних узрока, посебно кардиоваскуларних болести, од оних који су спавали осам сати. Једна студија сугерише да недостатак сна повећава активност амигдале, бадемасте структуре у мозгу која регулише расположење и анксиозност.
Најбоље вријеме за спавање је ноћ. Ноћни сан изазива нижу тјелесну температуру и већу концентрацију "хормона спавања", мелатонина.
Научници већ неколико година упозоравају да мобилни телефони и електронски уређаји у спаваћој соби ометају сан. Један од проблема је што ЛЕД екрани емитују плаво свјетло које омета производњу мелатонина у мозгу. Због тога научници савјетују да избјегавамо електронске уређаје сат времена прије спавања. Такође, спаваћа соба треба да буде хладна и тамна. Медитација прије спавања такође може помоћи људима који имају проблема да заспе. Ако и поред свега тога не можете да заспите, устаните и урадите нешто опуштајуће умјесто да покушавате да се натјерате да заспите, савјетују научници.
(Б92)
