Да ли сте и ви прешли на кокосово уље о којем толико причају нутриционисти? Или се држите старог „доброг“ сунцокретовог зејтина? Можда се најчешће одлучујете за маслиново уље?
Ако сте још увијек у недоумици, па користите све од наведеног, на одличном сте путу. Британски нутрициониста Роб Хобсон позабавио се управо питањем – које је уље најбоље за нашу исхрану и ево до каквих је закључака дошао на основу анализе бројних студија.
Кокосово уље је скоро читаво од засићених масних киселина, а двије супене кашике чине комплетну препоручену количину за један дан. Ово уље се препоручује због чињенице да је ријеч о лауринској киселини за коју нека истраживања указују да је мање штетна од осталих.
Сматра се и да може да повећа ниво ХДЛ или „доброг“ холестерола што може и да смањи укупни ризик од срчаних обољења. Ипак, Хобсон сматра да утицај кокосовог уља на кардиоваскуларно здравље још није до краја разјашњено и да дизање нивоа укупног холестерола није препоручљиво. Његова препорука је да се користи умјерено.
Хобсон најрадије бира екстра дјевичанско маслиново уље. „Богато је мононезасићеним мастима и антиоксидансима, што је одлично за здравље срца, а мање је склоно разградњи приликом загријавања“, објашњава он. То значи да се неће разградити док не достигне веома високу температуру – с тачком димљења око 190 степени. Када достигне ту тачку, ослобађа слободне радикале за које се сматра да оштећују ћелије и убрзавају њихово старење.
Екстра дјевичанско маслиново уље, такође, садржи низак ниво засићених масти у поређењу са другим уљима, око 2 г у супеној кашици. Такође је богато полифенолима који додатно помажу у смањењу упале у организму.
Занимљиво је да Хобсон препоручује и уље од уљане репице, које је обично двоструко јефтиније од маслиновог. И оно је богато здравим мононезасићеним мастима и мање засићених масти од маслиновог уља, са само 1,1г по порцији. Посебно се истиче по томе што садржи алфа-линоленску киселину, тип масноће која је кључна за здравље срца и мозга. Савјетује и коришћење ланеног уља које, такође, садржи и омега-3 и омега-5 масне киселине.
Његова је препорука и да сунцокретово уље не избацујете у потпуности из исхране. Оно садржи висок ниво омега-6 масних киселина, па може да подстакне упалне процесе у организму, али висока температурна тачка димљења га чини идеалним за пржење. Најважније је, наглашава Хобсон, да се у количинама не претјерује.
