Криза менталног здравља присутна је на радним мјестима широм свијета, а највише је погођен сектор финансијских услуга, пише "Фајненшел тајмс", позивајући се на недавна истраживања.
Изгарање, депресија и анксиозност су главна питања која значајно подривају продуктивност, упозоравају економисти, пословни лидери и радници у здравству.
Истраживање глобалне консултантске фирме "Делоит" показало је да се 17 одсто радника у сектору финансија и осигурања у Великој Британији суочава са исцрпљеношћу, падом учинка и менталним проблемима, у поређењу са просјеком од око 12 одсто у свим другим секторима.
У извјештају се наводи да годишњи трошак лошег менталног здравља по запосленом у финансијским услугама износи 5.379 фунти, што је више него двоструко више у било којој од 14 других индустрија које су биле тема истраживања.
Запањујућа статистика Свјетске здравствене организације /СЗО/ и Међународне организације рада /ИЛО/ показује да се око 12 милијарди радних дана годишње, рачунајући сва радна мјеста, изгуби због депресије и анксиозности, што кошта глобалну економију око један билион долара годишње.
"Обим проблема је веома забрињавајући, посебно међу младим људима", рекла је за "Фајненшел тајмс" Кејт Пикет, професор епидемиологије на Универзитету у Јорку.
Истраживачи из "Делота" рекли су да је добробит младих посебно алармантна, с тим да је једно од петоро дјеце у Великој Британији имало вјероватан поремећај менталног здравља у прошлој години, у поређењу са једним од девет током 2017. године.
Међу факторима који доприносе глобалној "пандемији менталног здравља" су криза трошкова живота и свеприсутна употреба друштвених мрежа.
Према подацима СЗО, пад менталног здравља погоршала је пандемија вируса корона, током које су глобални случајеви депресије порасли за 25 одсто 2020. и 2021. године.
Из СЗО наводе да се "нивои менталног здравља још нису вратили на нивое од прије пандемије", а појединци настављају да доживљавају осјећај као "снажни мамурлук од пандемије".
