Рен се као храна, али и као лијек, користи од давнина на нашем поднебљу. Одавде се проширио на цијели свијет и највише се цијени због великог бијелог коријена који може да достигне и до метар и по дужине, а дебљину пет до шест центиметара.
Оно што га разликује од, на примјер, шаргарепе или целера, који су му најсличнији по облику, јесте љути укус; толико јединствен и јак да „пали“ непце, али на другачији начин од, рецимо, љуте паприке.
Поменута љута активна супстанца код рена је алил-изо-сулфо-цијанид, која настаје разградњом синигрина. Она има снажна антибактеријска својства.
Рен је богат калијумом, калцијумом, магнезијумом и фосфором, као и ароматичним биљним уљима. У 100 грама свјежег рена налази се око 80 милиграма витамина Ц.
Када се коријен изренда и остави на ваздуху, он потамни, а укус му се од љутог мијења тако што постаје горак и веома непријатан. Због тога се одмах по рендању рен мијеша са сирћетом и даље прерађује, па се у том стању најчешће налази индустријски обрађен и продаван на полицама супермаркета.
Рен се одлично комбинује са печењем, пилетином, рибом, у сендвичима, у салатама, а рен сос често може да замијени салатне преливе на бази сирћета или лимуновог сока.
Уколико је рен по отварању теглице мање љут, а више горак и помало непријатног укуса, то је знак да није поштован правилан ток производње. Такав рен не би требало користити у исхрани.
Када се купује рен у теглици, требало би погледати састав на етикети, пожељно је да је што већи проценат управо рена, а осим њега у састав улазе сирће, уље, вода, скроб и друге супстанце. Постоје и сосеви на бази рена и разни миксови, рецимо – сенф са реном, мајонез са реном.
У народној медицини рен је веома љековита биљка. Користи се као природни антибиотик, шири крвне судове, олакшава дисање, загријева тијело, стимулише имунитет, добар је за особе које пате од анемије, бори се против паразита, стимулише апетит. Рен има и извјесна противупална и афродизијачка својства и препоручује се и особама са хипертензијом.
Ипак, особама које пате од чира на желуцу, бубрежним болесницима, као и дјеци до четврте године живота није препоручљиво да једу рен нити производе који у великом проценту садрже рен.
.webp)
