Многи често једу туњевину, али нутриционисти упозоравају да ова риба, уколико се једе сваког дана, прије свега она из конзерве, може да угрози здравље трудница и дјеце.
На нашем тржишту посљедњих година све је богатија понуда рибе, па их љекари и нутриционисти препоручују за исхрану јер је богата омега-три масним киселинама, а неизоставна је и у вријеме поста.
Ипак, нису све врсте рибе добре за наше здравље и на то упозоравају дијететичарка Мишел Рутенштајн из Њујорка и њена колегиница, регистрована дијететичарка нутриционисткиња и ванредна професорка на Универзитету Јужне Флориде Лора Рајт.
Посебно би труднице требало да поведу рачуна о избору рибе. Одређене врсте не би требало давати ни дјеци.
"Туњевина је богат извор витамина Б6 и Б12, који помаже у одржавању имунолошког, хормонског и нервног здравља", прецизирала је Рајтова.
Међутим, туњевина није сјајан извор антиинфламаторних омега-3 масних киселина.
"Она, такође, садржи и висок ниво живе, па ако уживате у њој, покушајте да је ограничите на један или два пута недјељно", упозорила је Рајтова.
Због великог присуства живе, мала дјеца и жене које су трудне или доје можда ће морати потпуно да је избјегавају.
Исхрана богата овом рибом може да спречи 750.000 превремених смрти
"Жена која има око 60 килограма може да поједе двије конзерве лаке туњевине укупне тежине 300 грама у недјељи. Дијете од четири или 5 година треба да једе само око 150 грама свијетле туњевине недјељно. Притом, требало би да избјегавају конзервисану туњевину у комадићима у потпуности, а жене у репродуктивном добу не би требало да једу више од 200 грама недјељно", истакла је Рајтова.
Конзумирање сирових или недовољно куваних животињских производа доводи труднице у опасност да се заразе листеријом, додала је Рајтова.
Обје нутрционисткиње су сагласне да би на јеловнику трудница и дјеце, али и генерално свих људи, чешће требало да буду лосос, сардине и иверак.
"Лосос је прави избор. Има много омега-3 масти које помажу кардиоваскуларном здрављу и здрављу мозга, такође има много протеина", рекла је Рајтова. Она додаје:
"Истраживања показују да омега-3 масти смањује укупну смртност од срчаних болести. Даље, омега-3 утичу на смањење високог крвног притиска и знатно смањење триглицерида. Поред кардиоваскуларних предности, омега-3 такође имају антиинфламаторна својства, што их чини корисним за оне који пате од артритиса".
"Сардине су богате еикозапентаенском киселином (ЕПА) и докозахексаенском киселином (ДХА) – омега-3 масним киселинама, које пружају антиинфламаторне користи за здравље срца", истакла је Рутенштајнова.
"Сардине такође имају јединствен нутритивни профил јер су богате калцијумом, који помаже здрављу костију и правилном раду срца", рекла је она, а Рајтова је навела и да имају висок садржај витамина Д.
"Уз то, сардине су јефтине, довољно је да крекер намажете сенфом и преко ставите сардину и имате укусан и здрав оброк. Можете и да их продинстате на уљу, с бијелим и црним луком, са мало лимуновог сока, соли и бибера и послужите уз пиринач. То је такође здрав и уравнотежен оброк", објаснила је Рајтова.
Иверак је богат селеном, каже Рутенштајнова. Селен је антиоксиданс важан за срце који смањује упале и оксидативни стрес.
"Иверак је такође добар извор витамина Б6, који је користан за здравље имунитета, нерава и јетре", додала је она.
