Иако је за љетње дане карактеристичан одлазак на море и веће излагање сунцу, морамо бити свјесни колико је наш организам спреман да се аклиматизује, прилагоди новим климатским условима
Са високим, тропским температурама долази и до пораста броја оних који се љекарима јављају због сунчанице и топлотног удара.
Шта је сунчаница
Дуже излагање главе и врата сунцу доводи до сунчанице, посебно када је потиљак директно на високој температури и под утицајем сунчеве топлоте. Наше тијело се хлади радом кардиоваскуларног система и знојењем.
Како би знојење било ефикасније за вријеме великих врућина кроз кожу протиче знатно већа количина крви која хлади тијело и тако штити своје најважније органе, посебно мозак. Ако излажемо главу утицају сунца, температура у глави се знатно повећава. Тијело настоји да расхлади мозак тако што више хладне крви упућује у главу. Тиме долази до ширења крвних судова мозга и до наглог поваћања његове запремине. То утиче на појаву симптома који су јако слични потресу мозга и нису безазлени. Озбиљни случајеви сунчанице се могу завршити несвјестицом па и коматозним стањем.
Симптоми
Симптоми сунчанице су најчешће сува кожа уз примјетно повишену тјелесну температуру. На кожи се могу појавити мехурићи или црвенило који изазивају свраб и жарење. У неким случајевима може се појавити претјерана осетљивост очију на свјетлост, сузење очију или фотофобија.
Ту је и главобоља, вртоглавица, немир, смушености, те видљиво црвенило лица, као и појачано знојење, жеђ, мучнина и повраћање.
Могу се јавити и зујање у ушима, проблем с видом и малаксалост. Пулс је убрзан, а дисање плитко и брзо.
Како реаговати
Особу са оваквим симптомима треба одмах смјестити у хладовину или у расхлађену, затамњену просторију и раскомотити је. Важно је постепено расхлађивање лаганим поливањем водом и стављањем хладних облога са ледом на потиљак и главу све док се температура не врати у нормалу. Тјелесну температуру треба стално контолисати.
Особи погођеној сунчаницом треба давати хладне напитке, али никако кафу и алкохол. У тежим случајевима губитка свијести, појаве конфузије и поспаности потребно је што прије позвати љекара.
Топлотни удар
Сличан је сунчаници и не мора настати као посљедица директног излагања сунцу. Могу га добити радници у пекари или у индустрији крај високих пећи, као и неопрезни возачи у прегријаном аутомобилу...
Топлотни удар настаје као резултат наглог, прекомјерног повећања тјелесне температуре и немогућности организма да температуру одржи у нормалним границама. Обично се јавља када је повећана влажност ваздуха у вријеме љетњих спарина, јер је у таквим условима отежано знојење.
У таквим условима температура тијела расте и досеже вриједности и до 40. подеока Целзијусове скале. Овако висока температура доводи до дисфункције централног нервног система која разултује делиријумом, конвулзијама, па и комом. Уколико овакво стање потраје може доћи до трајних оштећења и неуролошких поремећаја.
Симптоми
Топлотни удар ћете препознати по малаксалости, вртоглавици и слабости. Примјетан је и изостанак знојења. Особа осјећа жеђ, зујање у ушима и пулсирање у грудима, као и грчеве. Пулс је слаб и јако убрзан
Топлотни удар настаје нагло и без најаве – изненадним колапсом и падом крвног притиска.
Прва помоћ
У случају топлотног удара као и код сунчанице мора се интервенисати и одмах почети са расхлађивањем. Особу треба склонити у хладовину, скинути јој одјећу и обилно га расхлађивати хладном водом. Обавезно позовати хитну помоћ.
За вријеме топлотног удара тијело губи способност терморегулације тако да се може прегријјати или у неким случајевима расхладити. Због тога је у тежим случајевима неопходно стално мјерити температуру и, наравно, сходно томе унесрећеног хладити или утопљавати.
Јако је важно надокнадити изгубљену течност и минерале.
Превенција
Како не бисте добили сунчаницу, добро заштитите главу. Носите качкете или шешире са ободом, чија калота је од прозрачних материјала. Одјећа мора одговарати климатским условима, важно је да је од природних тканина и свјетлијих боја. Због високих температура организам губи воду, па је важно узимати што више течности. Исхрана такође мора бити уравнотежена и лагана, богата витаминима и минералима. Морате надокнађивати калијум и магнезијум, које уз натрујум и хлор организам нарочито губи.
Просторије у којима се борави морају се редовно проветравати, а уколико се користе расхладни уређаји температуре у односу на спољашњу средину не би требало да се знатно разликују.
На високе температуре посебно су осјетљива дјеца, а нарочито бебе између шестог мјесеца и прве године живота, јер немају довољно развијен терморегулациони систем.
Ни старија дјеца не би требало да се излажу сунцу између 10 и 18 часова, посебно на бетонским и асфалтним површинама.
