Нос је дио лица који је наш мозак научио да игнорише, јер – налази се на таквој регији да би могао да стане на пут виду, али – нервни систем то паметно филтрира.
Ипак, човјек увијек може да види свој нос, без огледала. Довољно је да затвори једно око или погледа лијево, десно или доље и нос ће се појавити се у видокругу.
Нос може да "постави дијагнозу"
Међутим, научници кажу да је нос дио тијела који уопште не треба игнорисати јер његово стање може да нам помогне у дијагностици спољашњих стања коже – али и унутрашњих болести.
Акне
Иако постоје бројни облици акни, акне вулгарис су најчешће – и често погађају нос. Ово стање коже настаје усљед запушених ситних жлијезда у кожи које луче себум/масноћу, што доводи до отворених и затворених комедона. Отворени комедони – познатији као митисери – развијају тамно обојени чеп, док су затворени комедони бијеле тачке које настају када су поре потпуно блокиране. Запушене поре такође могу да се развију у веће квржице и избочине које могу да се инфицирају, упале и напуне гнојем, а могу чак и да оставе ожиљке на кожи.
Акне розацеа имају другачији изглед. То је запаљенско стање коже које узрокује еритем или црвенило коже, најчешће преко носа и образа. Розацеа је тренутно неизљечива, али се може контролисати, често дуготрајним третманима. Пацијенти са розацеом често могу да развију осипне папуле и пустуле које подсјећају на акне – и такође имају видљиве крвне судове који се појављују као танке цријевне или љубичасте линије преко носа и образа. У неким случајевима, розацеа може да изазове стање које се назива ринофима – поремећај коже који узрокује да се нос увећа и постане црвен, квргав и луковичаст. Сматра се да је резултат нелијечене, тешке розацее, а, као и друга видљива стања коже, може да доведе до озбиљних промијена у изгледу и озбиљно да утиче на самопоуздање обољелих.
Љекари подсјећају да и акне вулгарис и розацеа имају везе са различитим факторима ризика и здравственим стањима. У случају розацее, на примјер, нос може да "нањуши" да човјек има проблема са високим крвним притиском, холестеролом, дијабетесом и реуматоидним артритисом.
Вучји нос
Саркоидоза је запаљенско обољење које може да утиче на било које ткиво у тијелу – мада углавном на плућа и лимфне чворове. Стање може да створи мрље плавичастог или љубичастог осипа, посебно на екстремитетима тијела гдје је кожа обично хладнија. Ту спадају уши, прсти на рукама и ногама, и наравно, нос. Када саркоидоза утиче на нос, позната је као лупус пернио, иако је назив погрешан јер ово стање није исто што и аутоимуна болест позната као лупус. Лупус је потпуно другачије стање када тијело напада сопствена ткива. Име је добио од латинске ријечи за "вук" и датира још из средњег вијека када се за осип на кожи говорило да подсјећа на угриз вука.
Када лупус, а не саркоидоза, захвати кожу, ствара се лептирски осип – или маларски осип, који се шири преко образа и носног моста. Овај осип може да изгледа веома сличан розацеи. У ствари, лупус је познат као "велики имитатор" јер има сличне симптоме као многе различите болести.
Тригеминални трофични синдром
Тригеминални трофични синдром је ријетко стање изазвано оштећењем тригеминалног нерва, који контролише жвакање, али такође оставља трагове на кожи лица. Када су мање нервне гране, које снабдијевају подручје коже око ноздрва оштећене, повећава се њена осјетљивост.
Пацијент примјећује да кожа постаје десензибилизована или утрнута – или имају осјећај боцкања, праћен сврабом. Уколико се такво стање додатно оштети то може да изазове развој чирева око ноздрва. Ово стање разликује се од дерматиломаније – када психолошка компулзија покрец́е у чову жељу да се "почупа" кожу.
